Najgore je kada počenete da se iščuđavate normalnim stvarima. Kada postane avangardna stvar to što je neko dobar đak, posvećen instrumentu koji svira, sportu koji trenira ili nekom drugom hobiju.
Ipak, kako su takvi primeri sve ređi, važno ih je isticati.
Naročito kada su sve te aktivnosti plemenito usmerene.
Jedan od džudista Crvena zvezda koji poslednjih godina postiže značajne rezultate jeste četranestogodišnji Vojin Ćalović.
Do sada je osvojio 41 medalju i pet pehara.
Kao i sva deca u ranom detinjstvo promenio je veliki broj sportova, trenirao hokej, pa fudbal, zatim tenis, a onda sasvim slučajno čuo za džudo i na stadionu Crvene zvezde se zaljubio u te strunjače.
“Bio je opčinjen tim sportom na početku i želeo je da dobije našu podršku. Podrška porodice je u tim situacijama važna i u klubu su prepoznali da bi u ranijem dobu bilo dobro da roditelji prisustvuju treninzima. Tako je među roditeljima sve dece i malim džudistima stvorena dobra timska atmosfera koja je donela i rezultate”, ističe Vojinova majka Mirjana.
Ćalović je 2017. godine postao državni prvak, zatim i školski šampion Srbije, a trenutno se nalazi na prvom mestu rang liste u svom uzrastu. Veliki doprinos takvim rezultatima dali su i treneri Davor Kolundžić i Andrija Đurišić.
“Iza nas je mnogo sjajnih generacija, više od 40 godina bavljenja džudoom, od čega gotovo 20 godina bavljenja trenerskim poslom. Posle toliko vremena znate da prepoznate kada je neko dobar i talentovan, a Vojin to jeste. Radimo sa svim mladim sportistima i na vaspitanju a ne samo na razvoju sportskih veština i smatram da je on jedan od dobrih primera za nove generacije džudista koji dolaze u klub. Kao što su njemu bili stariji članovi, poput recimo Nemanje Majdova, aktuelnog svetskog šampiona”, kaže trener DžK Crvena zvezda Davor Kolundžić.
Posvećenost sportu je sjajna, ali često sport predstavlja izgovor za tinejdžere. Upravo je zbog toga rad na opštem razvoju ličnosti u klubu veoma važan.
“Vojin je učenik francuske škole i veoma je dobar đak. Njegovi budući planovi ne razdvajaju sport i školu. Da bi se to postiglo, potrebno je racionalno upravljati svojim vremenom, a on to i radi. Naravno, roditeljska podrška je veoma važna. U moralnom, ali i logističkom smislu”, tvrdi Mirjana Ćalović.
Sav trud Vojina Ćalovića i svih ljudi iz njegovog okruženja neće biti uzaludan i doći će na naplatu kada, možda upravo poput Majdova, Ćalović stupi na pobedničko postolje.
A možda i više od toga, kada i sam postane nečiji uzor.
Tagovi
