„Otac mu je bio u HDZ i branio Tuđmana, tukao se u školi, kršten kao Marijan…“: Priča o Zoranu Milanoviću, novom hrvatskom predsedniku

Zoran Milanović se na velika vratio u politiku. Bivši premijer Hrvatske posle izbornog debakla 2016. godine, povukao sa se čela SDP-a i za kratko se potpuno povukao iz politike. Juče je prilično ubedljivo pobedio dosadašnju predsednicu Kolindu Grabar Kitarović

Iako nije novo lice, mediji u Hrvatskoj naveliko objavljuju tekstove u kojima se čitaoci upoznaju sa detaljima iz života novog predsednika.

Rođen je 1966. gidubeu Zagrebu. Večernji list podseća da je njegov deda Ante bio poznati partizan i komunista, a otac Stipe je bio partijski funkcioner koji „nije mogao da dobije visoke dužnosti na republičkom nivou zato što je bio dobar sa Mikom Tripalom i prijatelj sa braćom Veselica“.

Stipe Milanović se devedesetih učlanio u HDZ i u nekim tekstovima branio Franju Tuđmana od napada iz opozicije i od sindikata. Priča se kako ga je baka bez znanja njegovih roditelja odnela na krštenje u crkvu Svetog Petra i Pavla. Kršteno ime mi je Marijan. Gina Đurđica Milanović, majka Zorana Milanovića, bila je nastavnica engleskog i nemačkog jezika. Zoran je odrastao u kraju u kom su živeli JNA oficiri. Kao dečak je dobio nadimak Basta, koji ga je pratio sve do fakulteta.

Osnovnu školu upisao je 1973. Večernji list piše da je „bio odličan učenik, ali temperamentan“. Navodno je kada je izabran za predsednika razreda ušao u tuču sa jednim dečakom. „Odličan početak, Milanoviću“, ironično mu je po ovoj priči dobacila nastavnica.

Navodno se često tukao sa dečacima u kraju i bežao sa časova. Igrao je fudbalm košarku, a i boksovao je pomalo. Srednju školu upisao je 1981. i to u Centru za upravu i pravosuđe. Večernji piše da ga se drugovi iz srednje sećaju „kao elokventnog i inteligentnog dečka koji nije štrebao i koji se izjašnjavao kao levičar“.

Pravni fakultet upisao je 1985, a potom je otišao u JNA na odsluženje vojnog roka. U aprilu 1990. Milanović je, zajedno s kolegom Sinišom Petrovićem i kolegicama Tamarom Čapetom i Dubravkom Bojić, postigao velik uspeh na takmičenju iz međunarodnog prava u Hagu i zaslužio Rektorovu nagradu. Početkom devedesetih, kada je došlo višestranačje Milanović se nije učlanio u SDP. Dobio je mesto pripravnika u Trgovačkom sudu u Zagrebu. Ubrzo je prešao u Ministarstvo spoljnih poslova. Otišao je 1994. godine je kao pripadnik OEBS-a otišao u Nagorno Karabah. Dve godine kasnije je imenovan za savetnika u hrvatskoj misiji pri NATO-u i EU u Briselu gde je radio četiri godine.

Krajem 1999. godine vraća se u Zagreb, i tek te godine postaje član SDP-a. Nakon što je SDP izgubio izbore 2003, Milanovića Ivica Račan zove da se angažuje ozbiljnije u radu stranke, zbog čega Milanović napušta ministarstvo. Do 2006. obavljao je „razne periferne dužnosti“, a onda ga je. Račan imenovao za koordinatora medijskih aktivnosti. Brzo je sklonjen sa tog mesta.

Račan u aprilu 2007. godine odlazi sa čela stranke zbog bolesti, a Glavni odbor odlučuje da se održi vanredna izborna konvencija SDP-a. Milanović je objavio kandidaturu uz podršku Račanovog sina Ivana. Večernji list navodi da mu je pobedu osigurao Igor Dragovan, koji poznaje tehnologiju unutarstranačkih izbora i koji je udvostručio broj delegata za izbornu konvenciju

Milanović je vodio stranku 2007. godine na parlamentarnim izborima, ali Sanaderov HDZ je bio mnogo jači.

Na vlast dolazi 2011. godine posle izbora kada je pobedila čuvena „Kukuriku koalicija“. Na sledećim izborima 2015. SDP loše prolazi, a formira se vlada Tihomira Oreškovića koja je trajala godinu dana. Sledeće godine SDP je još lošije prošao, pa se Milanović povukao sa mesta predsednika SDP. Nakon ostavke osnovao je konslating agenciju „EuroAlba Advisory“, a prvi ozbiljan posao dobio je 2017. od albanskog premijera Edija Rame.