Disanje u vreću u ordinaciji lekara opšte prakse moglo bi otkriti da pacijent ima rak. To je cilj ambicioznog novog projekta koji prolazi kroz svoja poslednja klinička ispitivanja u Velikoj Britaniji. Ako budu uspešni, testovi disanja na rak bi se mogli koristiti za nekoliko godina za precizno detektovanje više vrsta tumora u ranim fazama njihovog razvoja, kako prenosi Gardijan.
Tehnika je prvenstveno usmerena na otkrivanje karcinoma creva, uključujući rak jednjaka, želuca, pankreasa i debelog creva, ali se takođe može koristiti za dijagnostikovanje raka jetre. Ukupno, ovi tumori čine više od 20 % svih slučajeva raka u svetu, rekao je vođa projekta, profesor Džordž Hana sa Imperijal koledža u Londonu. „Radimo na ovoj tehnici više od 15 godina i sada smo stigli do faze u kojoj prolazimo kroz konačna klinička ispitivanja“, rekao je on za Observer.
„Ako sve bude uspešno, mogli bismo da vidimo da se testovi disanja na rak primenjuju u lekarskim ordinacijama za nekoliko godina.
Hana je rekao da test uzima u obzir razna isparljiva jedinjenja u crevima čija se koncentracija menja kada je tumor tamo počeo da raste. „Neke isparljive supstance se povećavaju, neke smanjuju kako se rak razvija“, rekao je on. „Izabrali smo panel od 15 ovih hemikalija koje posebno reaguju na pojavu tumora.”
„Kada se ove isparljive supstance promene u koncentraciji, to utiče na količine koje se izdišu. Sakupljajući ih i analizirajući pomoću posebnih algoritama, možemo tačno odrediti koja se vrsta tumora formira.”
Nakon što pacijent udahne u vreću, njegov izdahnuti vazduh se prenosi u cevi od nerđajućeg čelika i gasovi prolaze preko upijajućeg materijala. Ovaj materijal se zatim stavlja u maseni spektrometar gde se mogu meriti nivoi različitih isparljivih materija.
„Ove materijale možemo otkriti u malim količinama“, dodao je Hana. „U zavisnosti od varijacija koje otkrivamo na ovaj način, tada možemo reći da li neko ima rak jednjaka, želuca, pankreasa, debelog creva ili jetre.”
Glavni cilj ove tehnologije biće da pojednostavi procedure za pacijente koji trenutno moraju da se podvrgnu testovima koji mogu biti dugi, invazivni i skupi. Nasuprot tome, testovi daha će dati vrlo brze odgovore. Pošto će sistem verovatno biti automatizovan, biće i relativno jeftin. Kada se dobije pozitivan rezultat, pacijent bi bio poslat na dalju potvrdu dijagnoze pre početka lečenja.
Hana je rekao: „Radili smo na ovoj tehnici dugo vremena i pokazali smo da funkcioniše u ranim kliničkim ispitivanjima. Sada imamo veća klinička ispitivanja na više od 20.000 pacijenata koja će se održati u naredne tri godine. Drugim rečima, sada radimo konačna ispitivanja. Nakon toga, moraćemo da dobijemo regulatorno odobrenje. Tako da predviđam da će proći još pet godina pre nego što počnemo da testiramo dah na rak i uvedemo ovakvu metodu u ordinacije opšte prakse.”
„To je tehnologija koja se sigurno dugo razvija, ali, ako bolje razmislite, to je logičan cilj. Psi mogu namirisati rak kod ljudi. Pored toga, imamo alkometre koji mogu da otkriju hemikalije u dahu. Dakle, stvaranje testova disanja na rak bio je neizbežan cilj.”
Tagovi
