Da bi opstale, bakterije često pokušavaju da izbegnu imunološki sistem u našem telu, a naučnici su pronašli još jedan način na koji to rade, prenosi N1.
Ono što se događa je da bakterije oslobađaju toksine kako bi razoružale mitohondrije u imunološkim ćelijama. Jednom kada imune ćelije osete da su njihove mitohondrije neaktivne, pokreću apoptozu ili programiranu ćelijsku smrt.
Nalazi bi nam mogli dati nove načine suzbijanja bakterija, posebno onih koje su postale otporne na antibiotike, iako su do ovog trenutka eksperimenti sprovedeni samo na miševima u laboratoriji, piše Science Alert.
„Ironično je da aktiviranje faktora smrti ćelija domaćina zadaje konačni udarac mitohondrijama koji indukuju apoptozu, a ne same bakterijske toksine“, kaže molekularni biolog Pankaj Deo iz Monah Biomedicinskog instituta (MBDI) u Australiji.
Drugim rečima, toksini bakterija ne ubijaju direktno imunološke ćelije, već pokreću lanac događaja koji do toga dovode.
Naše imunološke ćelije koriste mitohondrije kao senzore infekcije. To je bio slučaj u testovima na miševima opisanim u ovom istraživanju: ciljajući genetske kontrole apoptoze kod glodara naučnici su uspeli da smanje upale kod životinja i smanje rizik od infekcije.
Ispitivani su bakterijski patogeni Neisseria gonorrhoeae, uropatogena Escherichia coli i Pseudomonas aeruginosa, svi se obično nalaze u bolnicama i mogu razviti otpornost na lekove, ali tim kaže da bi se nalazi mogli primeniti i na druge vrste bakterija.
„U ovom radu smo pokazali da možemo ubrzati imuni odgovor,“ kaže molekulski biolog Tomas Naderer sa MBDI i dodaje:
„Sa druge strane, ako taj odgovor potraje i dobijemo hroničnu upalu, koja je obično povezana sa bakterijskom infekcijom i koja prouuzrokuje veliko oštećenje tkiva, imamo novi način da zaustavimo upalu koja oštećuje tkivo.“
Ranije je pažnja bila usmerena na bakterijske toksine koji su stvorili drugačiju vrstu automatske ćelijske smrti koja se zove piroptoza. Ovde su istraživači primetili druge toksine koji ciljaju mitohondrije umotane u strukture koje se nazivaju vezikule spoljne membrane.
Sada kada znamo više o tome kako ciljaju mitohondrije, naučnici bi mogli da ga zaustave.
Potrebna su dodatna ispitivanja na ljudima kako bi se utvrdilo šta se tačno dešava na nivou mikroorganizama, ali moguće je da bi se postojeći lekovi mogli ponovo da se iskoriste da bi se razvili novi lekovi za borbu protiv infekcije.
Budući da patogeni postaju sve pametniji kada su u pitanju izbegavanje lekova i imunog sistema, bilo koje inovacije u lečenju mogu da budu značajne.
„Uloženo je mnogo napora u pokušaj da se blokiraju endotoksini koji ubijaju imunološke ćelije, ali ova studija zaista preusmerava fokus na različite toksine koji bi mogli biti važniji“, kaže Naderer.
Istraživanje je objavljeno u časopisu „Nature Microbiology“.
Tagovi
