Otkriveno kako je iznutra izgledala Hamasova priprema za napad i čitava operacija „Poplava Al-Aksa“: „Posle molitve, ponesite oružje i municiju…“

Prva naređenja stigla su nešto pre 4 ujutro: svi moraju prisustvovati jutarnjoj molitvi.

Sat vremena kasnije, kada je nebo nad Gazom počelo da rudi a skupine ljudi da se razilaze, izdata su nova uputstva – ponesite svoje oružje i svu municiju koju imate i zauzmite položaje.

Međutim, nikome nije rečeno šta će se dogoditi; operacija „poplava Al-Aksa“, najambicioznija Hamasova operacija otkako je ta ekstremistička islamistička organizacija zagospodarila Gazom 2007. godine, i dalje je bila tajna, i niko osim najprekaljenijih Hamasovih veterana o njoj nije znao ništa. Ni toliko nahvaljene izraelske obaveštajne službe, ni ljudi koji će se kada krene juriš naći u prvim redovima.

Odluka da se hiljadama Hamasovih militanata (rasutih među 2,3 miliona stanovnika Pojasa Gaze) uputstva pošalju usmeno lako je prevarila izraelske obaveštajne službe. Naredbe su tako klizile od usta to usta, i ljudi su ubrzo počeli da se okupljaju. 

A onda su, oko 6 ujutro, stigla poslednja naređenja; ograda oko Gaze uskoro će biti raznesena i probijena, i sve što muškarci treba da urade jeste da projure kroz te otvore i napadnu izraelsku vojsku i civile. Prosto i jednostavno. 

Ovi detalji do kojih je stigao The Guardian plod su brojnih sastanaka sa izraelskim obaveštajcima, stručnjacima, dobro obaveštenim izvorima, ali i tokom napada zarobljenim Hamasovcima.

Neki izvori tvrde da je čak 3.000 ljudi prošlo kroz ogradu, i da je među njima bilo čak i pripadnika savezničke ali nezavisne frakcije Palestinskog islamskog džihada (PIJ), ali i civila koji su se, ohrabreni slabom reakcijom izraelskih snaga bezbednosti, sručili zajedno s militantima.

U pisanim naređenjima je Hamasovim jedinicama predočen precizan plan napada, a Izrael veruje da iza njega stoje Jahja Sinvar, generalni šef Hamasa u enklavi, i Mohamed Deif, komandant brigade al-Kasam. Svaka jedinica dobila je poseban cilj (vojnu bazu, kibuc, put ili grad), a pripremljene su im i mape koje su pokazivale ključne lokacije i detalje odbrane dobijene od doušnika što su živeli i radili u Izraelu. Zanimljivo je da, prema tvrdnjama dobro obaveštenih izvora, rejv žurka u kojoj je poginulo 260 ljudi nije bila jedna od inicijalnih meta. 

Tri različite jedinice dobile su tri različita zadataka. Prvoj je naređeno da na prepad napadne nepripremljene izraelske vojne baze, ili da napadne civile u njihovim domovima. Jedan od militanata koje su izraelske snage nakon napada zarobile rekao je kako im je „misija bila da ubiju svakog koga bi videli“. Čak i decu.

Drugoj je naređeno da brani položaje kada Izraelci krenu u kontranapad, uglavnom tako što će pripremati zasede na putevima.

Treća jedinica dobila je zadatak da zarobi što više talaca i dovede ih do rupa u ogradi, odakle su odvođeni u tunele ispod Gaze. Veruje se da se u tim tunelima trenutno nalazi više od 240 ljudi, uključujući i bebe, decu, starije i vojno osoblje.

Izraelski bezbednosni zvaničnici veruju da Hamasovo političko rukovodstvo u inostranstvu nije bilo upoznato s detaljima operacije, ali da je verovatno naslućivalo da se nešto krčka. Zvaničnici Hamasa rekli su kako je planiranje napada počelo još pre dve godine, nakon što je izraelska policija izvšila raciju u jerusalimskoj džamiji Al Aksi, trećem najsvetijem mestu islama. Izraelski izvori tvrde da je planiranje pak počelo pre godinu dana ili 18 meseci, i da su tokom tog perioda učinjeni ogromni napori ne bi li se izraelske obaveštajne službe ubedile kako je Hamas prebacio fokus na ekonomski razvoj Gaze, odustavši od konfrontacije s Izraelom.

Koji Hamasov vođa je imao koju ulogu u napadu – to tek treba da se utvrdi. Ono što je zasad jasno jeste samo da su Sinvar i Deif bili njegove centralne figure, njegovi začetnici. Pedesetosmogodišnji Deif (u prevodu gost) je čovek koji neprestanim seljakanjem i premeštanjem već godinama uspešno izmiče izraelskoj potrazi, poznat po nadgledanju i organizovanju samoubilačkih bombaških napada na izraelske civile početkom 1990-ih. Sinvar je, s druge strane, zbog ubijanja izraelskih vojnika 23 godine proveo u zarobljeništvu, pre nego što je 2011. pušten u razmeni za Gilada Šalita (izraelski vojnik kog je Hamas zarobio). Tokom svog tamničenja, Sinvar s Izraelcima nije ni reč progovorio, a imao je naviku i da kažnjava one koji bi to učinili. Svi koji su imali priliku da se susretnu s njim opisuju ga kao veoma nasilnog, frenetičnog i fanatičnog čoveka, potpuno opijenog svojim suludim idejama o uništavanju svega izraelskog.

Analitičari procenjuju da je još jedan od mogućih ciljeva napada bio pokušaj sprečavanja normalizacije odnosa između Izraela i Saudijske Arabije. Mnogi stručnjaci tvrde kako je Hamas zapravo iznenađen svojim uspehom. Spor odgovor izraelskih snaga omogućio je nekim jedinicama da više puta uđu u Izrael i u Gazu se vrate s još talaca. 

Još uvek nema dokaza da li je Hamasov napad bio motivisan nadom da će Izraelu otkinuti parče teritorije ili izazvati pobunu većih razmera, ili je to bio samo sirovi izliv nasilja.