Za razliku od trenutnog ekonomskog modela koji počiva na principu „uzmi sirovinu, proizvedi, iskoristi, baci“, koji je neodrživ sa aspekta očuvanja životne sredine, u cirkularnoj ekonomiji otpad postaje resurs, štedi se energija i smanjuje zagađenje, čime se rešava jedan od najvećih problema današnjice. Kompanija Nestlé uspostavila je ovaj model u brojnim segmentima poslovanja, o čemu za Nedeljnik govori Milica Milanović, menadžer korporativnih poslova za Nestlé Adriatic južni region.
Kako izgleda primena cirkularne ekonomije u velikoj prehrambenoj kompaniji?
Kao svetski lider u proizvodnji hrane i pića, Nestlé je svestan uticaja industrije na životnu sredinu. Prelaskom na cirkularni model u segmentima proizvodnje, pakovanja, logistike, upravljanja otpadom i viškovima hrane, pokazujemo odgovornost prema celoj zajednici. Cirkularna ekonomija je zamišljena kao regenerativni sistem u kom se uz veliki broj inovacija i promenama navika celog društva produžava životni ciklus proizvoda, uz nesmanjeni kvalitet i očuvanje profita. U praksi te inovacije izgledaju ovako: sav otpad koji nastane u Nestlé fabrici u Surčinu se reciklira ili upotrebljava za proizvodnju eko-izolacionih ploča, biogoriva i đubriva. Nijedan gram otpada iz našeg pogona ne završava na deponiji još od 2019. godine, kada je Nestlé Surčin postao prva „Zero Waste to Landfill“ fabrika u Srbiji. Upotrebljena voda ne spada u otpadne jer je zahvaljujući najmodernijem sistemu za preradu, vrednom 1,2 miliona evra, čistu vraćamo u prirodu. Samo u poslednje dve godine uštedeli smo oko 50.000 kubnih metara vode.
Osim toga što je bacanje hrane etički neprihvatljivo, postalo je i veliki ekološki problem. Kako mu Nestlé pristupa?
Nepotrebno je rasipati hranu kada uz praćenje rokova trajanja, pažljivo skladištenje i saradnju sa institucijama možemo da je iskoristimo za dobrobit svih i proizvedemo manje otpada. Nestlé je prošle godine zaključio ugovor sa Bankom hrane, a tokom 2020. godine – pored neophodne medicinske opreme Kliničkom centru Srbije – zdravstvenim radnicima i najugroženijim grupama donirao je pomoć i svoje proizvode u vrednosti od više od 11 miliona dinara, dok smo samo tokom ove godine donirali proizvode u vrednosti većoj od 15 miliona dinara. Naši napori u borbi protiv gladi i siromaštva, kao i doprinos ostvarenju ciljeva održivog razvoja, nagrađeni su na ovogodišnjoj konferenciji CSR forum, gde je Nestlé dobio priznanje za jednog od najznačajnijih donatora hrane u Srbiji.
Koliko pažnje posvećujete ambalaži, s obzirom na to da je reciklaža jedan od osnovnih stubova cirkularne ekonomije?
Promene na tom polju su ogromne i već uveliko vidljive potrošačima. Smanjenjem dimenzija ambalaže smanjili smo emisije ugljen-dioksida za 56 tona. Brend poznatih bombona Smarties uveo je papirnu ambalažu za svoje proizvode, i na taj način će 250 miliona plastičnih pakovanja biti izbačeno iz cirkulacije na godišnjem nivou. Cilj je da do 2025. godine sva naša pakovanja budu 100% reciklabilna. Osim toga, ponosni smo i na to što je prošle godine 75% kafe za NESCAFÉ proizvode došlo iz samoodrživih izvora, što mu je donelo zvanje najodrživijeg brenda kafe na svetu.
Jedna od važnih ciljnih grupa koje je potrebno obrazovati o održivosti su i mladi. Na koje načine ih Nestlé edukuje?
Mladi su naša „desna ruka“ kada je u pitanju očuvanje sredine, jer oni narednim generacijama prenesu znanje o održivoj budućnosti. Kako bismo im prišli na pravi način, sprovodimo digitalnu kampanju „Nestlé čuva prirodu“ – na društvenim mrežama kroz različite edukativne postove nastojimo da ih motivišemo da recikliraju i pozivamo da i sami podele fotografije koje prikazuju kako to rade. Mlade želimo da edukujemo i u drugim oblastima, poput važnosti pravilne ishrane i fizičke aktivnosti, a jedna od najzanimljivijih aktivnosti koja nam sledi u okviru našeg projekta ZdravoRastimo, koji u Srbiji sprovodimo već deset godina, je ZdravoRastimo turnir znanja koji ćemo tokom septembra i oktobra organizovati za sve školarce, u saradnji sa Shtreber platformom za učenje.
Tagovi
