Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu organizovao je izložbu “Velikani srpskog graditeljstva – od Indžinirske škole do danas” u Galeriji likovne i muzičke umetnosti Srpske akademije nauke i umetnosti. Povod za izložbu je 175 godina visokoškolske nastave iz oblasti građevinarstva i geodezije, a projekat je ostvaren u saradnji sa SANU i Muzejom tehnike i umetnosti.
Izložba objedinjuje život i delo istorijskih ličnosti, građevinskih i geodetskih inženjera, koji su bili članovi SANU i drugih akademija nauka, nosioci državničkih funkcija, kao i društvenih i kulturnih promena.
Dekan Građevinskog fakulteta Vladan Kuzmanović rekao je da je izložba veliki korak za fakultet, kao i da predstavlja omaž svima onima koji su udarili temelje modernog graditeljstva na ovim prostorima.
“Za instituciju kakva je građevinski fakultet – koja se ne bavi dominantno kulturom i umetnošću na ovaj način – ovo je bio veliki izazov. Izložbu doživljavam kao omaž pionirima i utemeljivačima modernog graditeljstva na prostoru Srbije i čitave bivše Jugoslavije. Oni su imali viziju, inženjerski osećaj, veliko znanje i hrabrost da se upuste u grandiozne poduhvate i kada nije bilo modernih tehnologija građenja. Time je njihov značaj još veći”, rekao je Kuzmanović.
On je dodao da izložba predstavlja i svojevrstan prikaz razvoja samog fakulteta.
“Izložba je istovremeno i letopis Građevinskog fakulteta od Indžinirske škole pri Liceju u Beogradu, preko Tehničkog fakulteta Velike škole i Građevisnkog odseka Tehničkog fakulteta do samostalnog Građevinskog fakulteta”.
Kuzmanović je izjavio i da moderno graditeljstvo, osim znanja, podrazumeva i donošenje mnogih kompleksnih odluka.
“Danas je odgovornost inženjera i graditelja još veća. Vrhunsko projektantsko i graditeljsko umeće se podrazumeva, ali od nas mora da zavisi stručna odluka – da li, gde i pod kojim uslovima treba graditi. Po meri čoveka, prema pravilima struke i u skladu sa prirodom. Kako bismo bili dostojni naslednici velikana srpskog graditeljstva”, rekao je Kuzmanović.
Postavku izložbe čine štampani materijal, eksponati i prigodan film. Štampani materijal se sastoji od fotografija i dokumentacije koja je prikupljena iz ustanova i institucija zaduženih za prikupljanje arhivske građe, kao i iz porodične arhive potomaka. U postavci su zastupljeni i eksponati – instrumenti i pribor građevisnkih i geodetskih inženjera iz druge polovine 19. i 20. veka, kao i makete izvedenih objekata.
Autorka izložbe Jasmina Njegovan Popović rekla je da ovaj projekat predstavlja završnicu proslave jubileja Građevinskog fakulteta, nakon niza drugih aktivnosti u prethodnom periodu.
“Prošlu godinu obeležila je organizacija različitih događaja, kao što je izlazak monografije o fakultetu, niz predavanja, kao i konferencija “Građevinarstvo – vizija i dostignuća”, koja je održana upravo ovde u zgradi SANU. Ova izložba je stoga završnica celokupne proslave velikog jubileja”, izjavila je Njegovan Popović.
Prema rečima autorke, izbor koncepta izložbe i najboljeg načina za predstavljanje fakulteta i njegove duge istorije bio je veliki izazov, ali se ona pridržavala stroge podele.
“Izložba je podeljena na nekoliko segmenata. Uvodni deo ilustruje početke Indžinirske škole i istorijat fakulteta. Nakon toga sledi materijal koji prikazuje život i delo 24 profesora članova SANU i drugih akademija, 14 profesora fakulteta i deset inženjera. Na kraju postavke je deo kapitalnih projekata Građevinskog fakulteta, kao sveobuhvatni prikaz onoga što fakultet danas predstavlja”.
Među akademicima se nalaze profesori iz različitih oblasti nauke i struke koji su predavali na Građevinskom fakultetu, kao što su Atanasije Nikolić, Emilijan Josimović, Mihailo Petković, Kosta Alković i drugi.
Listu profesora Građevinskog fakulteta čine Milivoje Josimović, Nikola Stamenković, Kosta Glavinić i drugi, a svoje mesto u postavci pronašli su i inženjeri Miloš Savčić, Milutin Milanković, uz još osmoricu kolega. Naročito zanimljivo bilo je uvrštavanje bivšeg predsednika Vlade Kraljevine SHS Nikole Pašića u postavku.
“Uprkos tome što nije imao zapaženija građevinska dostignuća, Nikola Pašić je po struci bio građevinski inženjer i mnogo je pomagao svojim kolegama. On je radio u Ministarstvu i bio državni činovnik, ali je morao da napusti taj posao kako bi se bavio politikom, jer su ta dva zanimanja tada bila nespojiva”, rekla je Njegovan Popović.
Izložba je za posetioce otvorena do 3. maja 2022. godine, a profesor Kuzmanović je rekao da će u skaldu sa dogovorom sa Muzejom nauke i tehnike, ona nastaviti da živi i kasnije na drugim mestima, s obzirom na to da je većina eksponata lako prenosiva.
Tagovi
