Otvoreni Balkan pred otvorenim pitanjima

Premijeri Severne Makedonije Dimitar Kovačevski i Albanije Edi Rama, kao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić ponovo se sastaju u okviru inicijative Otvoreni Balkan. Njih trojica će danas (8. juna) u Ohridu potpisati Sporazum o saradnji u oblasti međusobnog priznavanja diploma, kao i memorandume o razumevanju i saradnji poreskih uprava, te u oblasti kulture i turizma.

Format je ovoga puta proširen na još dva regionalna političara, ali oni su doputovali samo kao posmatrači: crnogorski premijer Dritan Abazović i predsedavajući Savetu ministara Bosne i Hercegovine Zoran Tegeltija. Predsednik Srbije kaže da ne zna da li je to znak da je Otvoreni Balkan postao privlačniji. „Za razliku od drugih nemam nameru da se pravdam da li će neko da se priključi ili ne, ko hoće – hoće, ko ne, ne“, rekao je Aleksandar Vučić sinoć po dolasku u Ohrid.

On je još ranije istakao da je poslednjih meseci trgovinska razmena sa Albanijom i Severnom Makedonijom dramatično porasla – za 28 odsto, odnosno 31 odsto, što ukazuje da su zemlje imale koristi od te inicijative. Vučić je takođe naglasio da su, za razliku od Evropske unije, SAD od početka podržavale inicijativu Otvoreni Balkan.

„Kosovo ne želi u Otvoreni Balkan“

Sinoć je održana radna večera, a za danas je zakazan zvanični deo samita, u okviru njega i video-obraćanje komesara EU za proširenje Olivera Varheija, kao i specijalnog izaslanika SAD za Zapadni Balkan Gabrijela Eskobara.

Ipak, neke stolice namenjene za zapadnobalkansku šestorku ostaju prazne. Premijer samoproglašene države Kosovo Aljbin Kurti odbio je pre nekoliko dana poziv makedonskog premijera Dimitra Kovačevskog da prisustvuje samitu i učestvuje u regionalnoj inicijativi. Kako prenose prištinski mediji, u pismu koje je uputio Kovačevskom on je naveo da je „Kosovo posvećeno Berlinskom procesu“ i da bi „Kosovo i Severna Makedonija trebalo da sarađuju na sprečavanju Srbije da promoviše ruske i kineske interese u regionu, istovremeno negirajući nezavisnost, suverenitet i teritorijalni integritet Kosova i blokirajući jednake mogućnosti za građane Kosova“.

Isti sistem vrednosti?

Ako su do juče neke od zemalja imale nedoumice da li da se priključe inicijativi, čini se da će one sada još više da porastu, nakon što je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, kritikujući to što nije mogao da doleti u Srbiju, ujedno izneo podršku Otvorenom Balkanu.

„Šefovi u Briselu nisu dozvolili da Rusija dobije platformu u Beogradu i iznese svoj stav o nizu regionalnih pitanja, i da u srpskoj prestonici razgovaramo o situaciji na Kosovu i u BiH. Očigledno je da nisu želeli da podržimo Beograd i njegovu inicijativu Otvoreni Balkan, koja bi trebalo da unapredi odnose u regionu. Sada je jasno da NATO i Brisel žele Balkan za sebe, žele zatvoreni Balkan“, rekao je Lavrov.

Makedonski ministar spoljnih poslova Bujar Osmani izjavio je da bi poseta Lavrova Beogradu bila pretnja održavanju samitu Otvorenog Balkana u Ohridu. „Srbija je, naravno, nezavisna država koja sama odlučuje o svojim spoljnopolitičkim prioritetima, ali je važno da u okviru nekih regionalnih inicijativa u kojima učestvujemo, sve zemlje s kojima sarađujemo budu na istoj liniji po nekim sistemima vrednosti“, rekao je Osmani.

Čitav niz inicijativa

Može li Lavrovljevo zalaganje za Otvoreni Balkan da se tumači kao „ruski potpis“ ispod te inicijative, da li to onda može i da presudi tom formatu? Ili će zemlje-učesnice da povuku jasnu granicu između regionalnih i spoljnih interesa? Sve to bi tek trebalo da se analizira. Za sada prevladava stav da nema štete od više, već od manje saradnje.

Dva dana ranije, slovenački predsednik Borut Pahor izjavio je da podržava sve inicijative koje doprinose miru i stabilnosti u regionu. „Otvoreni Balkan ima potencijal da podigne ekonomsku saradnju na potpuno novi nivo, gde bi svi imali koristi, i da pomogne svakoj od tih zemalja da se bolje pripreme za Evropsku uniju. Međutim, želim da budem vrlo jasan u vezi s tim: inicijativa Otvoreni Balkan nije alternativa članstvu u Evropskoj uniji“, naglasio je Pahor.

On je dodao da podržava i Berlinski proces, i Proces saradnje u jugoistočnoj Evropi (SEECP) i Savet za regionalnu saradnju (RCC), ali – još jednom: „Nikakva regionalna saradnja nije alternativa članstvu u EU“.

Rizično priznavanje diploma

Upravo zbog intenzivnijeg opredeljenja za članstvo u EU, u Crnoj Gori su podeljeni po pitanju učešća u inicijativi Otvoreni Balkan. Gordana Đurović, profesorka Ekonomskog fakulteta i bivša crnogorska ministarka za evropske integracije, izjavila je da i bez Otvorenog Balkana ima dovoljno inicijativa za regionalnu saradnju.

„CEFTA je inkluzivan proces, Berlinski proces je inkluzivan i Akcioni plan za zajedničko regionalno tržište je inkluzivan. Imamo Evropsku uniju, imamo evropsku finansijsku podršku, i ako postoji problem, treba ga rešavati u tom formatu. Niko ne može da me ubedi da će, kada imamo sve to, tamo neki Otvoreni Balkan ili Balkan bez državnih granica to da reši odjednom, samo zato što se drugačije zove i što su tamo neke tri države“, rekla je Đurović.

Ona je rezervisana i prema međusobnom priznavanju diploma. „Crna Gora ne može da pristane da sve diplome u regionu budu priznate kroz Otvoreni Balkan. Odjednom bismo imali hiperprodukciju mnogih problematičnih privatnih fakulteta. Naravno da to mora biti pod kontrolom. I inače je veliki priliv diploma iz regiona koje su na ivici da budu priznate kao ravnopravni nivoi obrazovanja. Veoma je rizično ako sada dozvolimo da se to linearno prizna.“

Prema njenim rečima, Crna Gora bi trebalo da se posveti EU-integracijama, jer bi najviše izgubila učešćem u Otvorenom Balkanu i udaljila se od pregovora sa Unijom.