Onda mi je pre nekoliko godina književnik i Kišov prijatelj Filip David, dok smo sedeli u kafiću u Palmotićevoj ulici, pokazao na zgradu preko puta i rekao: “Evo ovde su živeli Danilo i Mirjana.” To je bilo pre nego što će dobiti stan u blizini auto-puta. Gledao sam u tu fasadu sećajući se rečenice drugog Kišovog prijatelja, pisca Predraga Čudića, koji je kao student upoznao Kiša i posetio ga baš u tom stanu u Palmotićevoj ulici.
Danilo i Mirjana su živeli u maloj sobi, toliko maloj da Čudić nije izdržao da ne upita Kiša “Kako uspevate da pišete?”, a onda mu je mladi pisac iz Palmotićeve pokazao – seo je na krevet i stavio pisaću mašinu u krilo.
U slučaju Danila Kiša, zanimacije za beogradske lokacije njegovog života imaju uzrok u mojoj ranoj mladosti jer sam se mučio da smestim Danila Kiša u bilo koji period i u bilo koji grad i zemlju. Jednostavno delovao mi je vanvremenski ili svevremenski. Tek sam počeo da čitam nešto što i nije bila baš ozbiljna književnost, a to je bilo u godinama kada je Kiš već uveliko živeo u Parizu. U glavi su mi bili fragmenti lika i dela ovog pisca, mada kad razmislim, tada je to bio više lik.
Nikako mi nije bilo lako povezati ga sa bilo kojim vremenom, gradom, zemljom. Danilo – crnogorski i Kiš – mađarski. A živi u Francuskoj. Tada je živeo. Nisam poznavao nikoga sa prezimenom Kiš. Čak i ime Danilo nije bilo često tih godina u mom okruženju i nijedan drug u naselju i školi nije se tako zvao. Sećam se da sam kao klinac znao da je Danilo Popivoda fudbaler Olimpije iz Ljubljane, a Danilo Kiš je naš pisac koji živi u Parizu. Taj spoj nekog našeg imena i stranog prezimena davao mi je čudnu percepciju Danila Kiša.
Danilo Kiš je rođen 22. februara 1935. godine u Subotici. Od oca Eduarda Kiša (do njegove trinaeste godine Eduard Kohn), mađarskog Jevrejina, i majke Milice (rođene Dragićević), Crnogorke. Danilo je bio njihovo drugo dete, prvo je bilo ćerka Danica rođena tri godine ranije. U knjizi “Skladište”, koje je priredila i godinama kasnije mi ga poklonila Kišova supruga Mirjana Miočinović, pronalazim Kišova sećanja na sam početak.
„U tom su se gradu, Subotici, dakle, zbile dve krucijalne činjenice moga života što ih je udesio Bog ili Slučaj: tu su se susreli moj otac Eduard Kiš, viši inspektor državnih železnica i pisac Jugoslovenskog reda vožnje železničkog, autobuskog, brodskog i avionskog saobraćaja, i moja majka Milica Dragićević, crnogorska lepotica, prvi put daleko od svog rodnog Cetinja, u poseti kod svoje sestre. Susret redak, možda jedinstven u ono vreme.”
„Gorki talog iskustva“ je knjiga Kišovih razgovora i svedočenja. U njoj veliki pisac govori o svojim knjigama, o svom životu, o svom iskustvu, o prijateljima, o politici i sudbini, o najvećim izazovima pred kojima su se nalazili njegovi savremenici.
“Nemam dece i ova čudna rasa ugasiće se sa mnom. Sa tim dvema religijama spojila se, u izvesnom trenutku treća, katoličanstvo, kojem su me učili u školi, u Mađarskoj. Susret između dva slična i, zbog mnogih strana, različita sveta, svest o ovoj dvostrukoj pripadnosti bila je kao šok, naročito posle rata. S jedne strane, epska tradicija srpskih junačkih pesama, koju mi je prenela moja majka zajedno sa oporom balkanskom realnošću, s druge srednjoevropska literatura, i dekadentna i barokna mađarska poezija. U ovu mešavinu, načinjenu od sudara i kontradikcija, uključiće se moje jevrejsko biće, ne u religioznom smislu, već u jednoj suštinski kulturnoj optici, kao istraživača.“
Taj njegov dvojni identitet određen samim prvim redom krštenice, tim Kišovim imenom i prezimenom, bio je trajni prtljag i na neki način odrednica njegovog dela i samog života. Ispostaviće se – i smrti.
***
Iz knjige Branka Rosića „Danilo Kiš: Princ književnosti“ koja se dobija na poklon uz Nedeljnik od četvrtka 24. juna.
Kako se bliži deseti rođendan Nedeljnika, odlučili smo da čitaocima ovim povodom pružimo nezapamćeni poklon od deset knjiga, biografija najuticajnijih ličnosti naše istorije, originalno pisanih za ovu ediciju.
U ovoj poklon ediciji očekuju vas novi podaci i novi pogledi na ličnosti koje su, svaka na svoj način, stvarale narativ o Srbiji.
Tajni projekat koji je spreman godinu i po dana donosi i nova istraživanja i nepoznata svedočanstva.
U narednim brojevima očekuju vas ekskluzivne knjige o Borislavu Pekiću, Milošu Crnjanskom, Isidori Sekulić, Zoranu Đinđiću, Dobrici Ćosiću…
U jubilarnom 500. broju Nedeljnika 12. avgusta očekuje vas i poklon knjiga o Nedeljniku.
Napravite svoju istorijsku kolekciju: Knjige o ličnostima novije srpske istorije koje su nas proslavile i odredile.
Tagovi
