Jedne decembarske noći, dok se hiljade Mađara okupljalo na snegu da protestuje protiv Viktora Orbana, svog autoritarnog premijera, stigao je pastor duge bele brade.
Bio je to upravo pastor koji je vodio Orbanovo venčanje. Pastor koji je krstio dvoje Orbanove dece. A taj pastor, prečasni Gabor Ivanji, ipak je stajao na snegu, delio čaj Orbanovim protivnicima i opovrgavao Orbanove tvrdnje da on vlada u skladu sa hrišćanskim vrednostima.
“Ova vlada nema ničeg zajedničkog sa hrišćanstvom”, rekao je Ivanji, mekog glasa koji se gubio u urlicima mase.
Život Gabora Ivanjija (67) bio bi izuzetan čak i bez njegove veze sa premijerom. Ugledni komunistički disident i vodeći glas morala tokom tri decenije od pada komunizma, Ivanji je među drugim verskim vođama zaradio legendarni status.
Ivanjijevo putovanje govori o Orbanu, jednom od najistaknutijih populista na svetu, koliko o samom Ivanjiju.
Za one koji kritikuju Orbana, način na koji se on poneo prema Ivanjiju je ilustracija toga kako je mađarski premijer napustio svoje nekadašnje ideale, upropastio mađarsku demokratiju i instrumentalizovao religiju.
Odnos Ivanjija i Orbana počeo je kasnih osamdesetih, kada su obojica bili istaknute ličnosti u borbi protiv komunizma, a taj odnos takođe je podsetnik na Orbanove početke kao liberala, prodemokratskog aktiviste.
Kada su se prvi put sreli, želeli su istu stvar, istakao je Ivanji. “Ali on je sada vođa ekstremno desničarske fašističke partije i to je koren našeg nerazumevanja.”
Drugi od jedanaestoro dece, Ivanji je rođen 1951. godine u porodici propovednika i učiteljice, a odrastao je u malom mestu na severoistoku Mađarske.
Čak je i Ivanjijevo porodično nasleđe u suprotnosti sa Orbanovom vizijom o monoetničkoj Mađarskoj: njegovu porodicu čine potomci izbeglica iz Francuske, čeških disidenata i Jevreja.
“Ne postoji mađarska rasa ili etnicitet”, rekao je Ivanji. “Samo mađarski jezik.”
Kada je imao 17 godina, 1968, Ivanji je izbačen iz svešteničke škole pošto se pridružio frakciji Metodističke crkve koja je odbijala mešanje režima u upravljanje crkvom. On je tada, sa još desetak sveštenika, osnovao Mađarsku evangelističku zajednicu, na čijem se čelu danas nalazi.
Tokom sedamdesetih godina, proveo je kratko vreme u zatvoru u nekoliko navrata zbog svojih antivladinih stavova, zabranjen mu je bio pristup crkvi, te je nekoliko godina bio primoran da propoveda na ulici. Ali nije odustao.
Kasnih osamdesetih, kada je antikomunistički pokret uhvatio zalet, Ivanji se upoznao sa tvrdoglavim studentom prava pod imenom Viktor Orban.
Nikada se nisu zbližili. Orban samo što je osnovao istaknuti liberalni pokret za mlade, a Ivanji kaže da se vrlo dobro seća Orbanovog prezira prema religiji i njegove beskrupulozne ambicije.
“On je bio neko ko je želeo mnogo od života”, objasnio je Ivanji. “Ljudima se nije dopadalo ni da igraju fudbal s njim, jer ako lopta izađe s terena, on je morao da bude taj koji će je šutnuti nazad.”
Ipak, obojica su bila u istom – metaforičkom, doduše – timu. Nakon pada komunizma 1989. godine, obojica su izabrana u nacionalni parlament kao članovi udruženih liberalnih partija, iako se Ivanji nikada nije zvanično pridružio stranci.
Kada je Orban odjednom otkrio Boga, upravo je Ivanjija zamolio da vodi ceremoniju obnavljanja bračnih zaveta Orbana i njegove supruge. To je bio jedan od njihovih poslednjih susreta.
Ivanji je ubrzo napustio parlament, a Orban je otišao udesno. Ivanji se usredsredio na izgradnju mreže skloništa za beskućnike, škola za decu sa smetnjama u razvoju i penzionerskih domova, dok se Orban fokusirao na osvajanje moći.
Dok je Orban, u periodu između 1998. i 2002. vladao kao konvencionalni konzervativac, njegov odnos sa Ivanjijem, koji nikada i nije bio naročito blizak, potpuno je zahladneo. Nakon što je dospeo na premijersku funkciju, Orban je preko posrednika Ivanjiju poslao poruku, zamolivši ga da ga podrži. Ivanji je odbio.
Kada je Orban ponovo postao premijer 2010. godine, ovog puta kao desničarski nastrojeni nacionalista, njegova stranka pružila je još jednom ruku pomirenja Ivanjiju. Ivanji ga je ponovo odbio, ovog puta u otvorenom pismu.
Godinu dana kasnije, Orban se osvetio. Dvesta religijskih institucija – među kojima se našao i Ivanjijev ogranak Metodističke crkve – izgubilo je državne subvencije zahvaljujući kojima su opstajale.
Dok je Orban uvodio zakone koji su naročito pogađali beskućnike i azilante, zvanična mađarska crkva je ili ostajala nema ili čak podržavala Orbanove inicijative.
Ivanji, sa druge strane, nije ćutao. Rečju i delom neprekidno je izazivao premijera, nastavljao da služi beskućnicima i izbeglicama, a čak je jednom Avganistancu dao sobu u sopstvenoj kući. Često je preispitivao Orbanovo predstavljanje Mađarske kao monoetničke zemlje i njegove tvrdnje da on vlada po hrišćanskim principima.
“Ono što on radi je protiv Hristovog učenja”, rekao je nedavno Ivanji. “To je potpuno suprotno onome što Biblija zapoveda o tome kako se treba ponašati prema siromašnima, kada je pravda u pitanju, ili kada je reč o odgovornoj službi. Ova vlada nema ničeg zajedničkog sa hrišćanstvom.”
© 2019 The New York Times
Tagovi
