Postoji taj trajan kurcšlus ideja o Srbiji i te suprotstavljane ideje, slavski Beograd i večne priče o građanskom Beogradu, pa je tu okrenutost Rusiji i prezir prema Zapadu, pa s druge strane čežnja ka Evropi jer nikako da dođemo do Zapada… Vreme ide a nema konsenzusa kako bi trebalo da izgleda ova zemlja i društvo.
Nikad ga nije bilo, niti će ga biti. Ti već kod prvog uspostavljanja neke savremene ustanove u Srba, Matice srpske, imaš sukob i povlačenje dva potpisa. Pitanje je da li to suštinski nešto menja. Mnogo je važnije da je ustanova preživela do današnjih dana, s kapitalnim značajem u istorijskom razvoju ovdašnje savremene misli, uz sve uspone, padove, trvenja, kritike. Važno je da društvo razume značaj takvih institucija, da se one osavremene i umreže, imaju svoje aktivne regionalne ogranke povezane sa svakim seocetom i podižu svest o značaju kulture od svakodnevice do lokalnog nasleđa. To bi bio svrsishodan i moguć scenario, sasvim ostvariv.
Ova zemlja je suviše dugo zapuštena i prepuštena rudimentarnim oblicima odnosa baziranih na trgovini moćnika i preživljavanju eksploatisane većine. Stvarnost je uspešno fragmentisana, život se odvija u enklavama gde se niko ni sa kim ne dodiruje i tako je u kući, na poslu, u ekonomiji, politici, umetnosti, sve se odvija po nekoj inerciji i ljudi gledaju da se previše ne zameraju jedni drugima, tako da je teško objediniti građanstvo oko suštinskih pitanja u situaciji u kojoj svi gledaju kako da prođu što bezbolnije. Čekaju da prođe, ko neka bolest, pa možda se i nešto desi, kao kod elementarne nepogode, bujica koja će u nekom trenutku ostati bez snage, pa će reke da se vrate u svoja korita, a život u normalu ko nekad. Al’ to ne biva evo već 42 godine, od prvih naznaka da stvari ne idu kako treba, a od tad se promeniše jedno tri-četiri države i sistema.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 11. JANUARA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
UZ SVAKI PRIMERAK NOVOG BROJA NEDELJNIKA DOBIJATE MAGAZIN „ISTORIJA“ NA POKLON
Tagovi
