Nova knjiga „Stranac u šumi“ (koja je u pripremi, u izdanju „Lagune“) pomoći će da bolje razumemo vladiku Grigorija, njegova razmišljanja i kako se formirao kao monah, a kasnije i kao vladika.
Uz dozvolu autora i izdavača Nedeljnik je u novom broju objavio izvode iz ovog rukopisa. Obrada teksta je redakcijska.
***
Mi novi monasi morali smo stajati sa svijećama u ruci – zauzeli smo onaj stav koji smo vidjeli na slikama. Nakon tri sata izađosmo iz polumračne crkve s te monotone službe na kojoj je preovladavala neka podnošljiva kakofonija, jer malo ko je imao sluha, a ako poneko i jeste, poremetili bi ga oni koji ga nemaju, a koje je ama baš bilo briga što ga nemaju jer oni su tu da iščitaju to što treba. Na izlasku iz hrama dočekalo nas je sunce koje je milovalo lice i dušu. Opet svijet oko nas, unose se, ispituju ko smo, odakle smo, i pogađaju dokle ćemo stići. Čujem neki tamo muškarci govore među sobom: „Ovaj ima jaku bradu, moglo bi biti nešto od njega“, a meni bi milo zbog tih riječi.
Ali nama sada nema na sunce ni na bogat doručak, a gladan sam, krče mi crijeva. Nama je nazad u ono što zovu kelija, a ja je zovem sobica: drveni krevet, stočić i prozorčić. Uđoh, tu je knjiga koju moram dobro prostudirati, Monaški život , već sam je čitao. Štivo nimalo ne podilazi nama monasima, neću reći da je nemilosrdno, nego surovo realno. Gledao sam tu knjigu i kao da sam joj govorio: „Dobro, čitaću te, i sve kako mi je rečeno, samo me pusti da sada malo odspavam.“ I kako sam krenuo da liježem, neko je snažno zakucao na ta mala vrata, neko ko ima tešku ruku. Nenadani posjetilac je tiho nešto rekao, ali nisam čuo šta.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 15. AVGUSTA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS