Četvrta divizija Cahala 8. oktobra uvedena je u borbe na jugu Libana. Primećeni su delovi 146. rezervne divizije. Rezervisti iz tog sastava u prethodnih godinu dana bili su zaduženi za obezbeđenje u dubini Izraela, ali sada su na terenu pored aktivnih jedinica, delova 98. padobranske, 36. i 91. divizije.
Zasada Cahal se drži pri stavu da će aktivnosti unutar Libana držati ograničenim i lokalizovanim i striktno usmerenim na zadatke uništenja infrastrukture Hezbolaha u prigraničnoj zoni. U prilog racionalnosti takvog pristupa idu tekući pregledi aktivnosti Hezbolaha koji pokazuju da težišno dejstvuju sa vatrenih položaja koji se nalaze u zoni od 5 km od „plave linije“ u dubinu Libana. Kolone Cahala polako ulaze u libanska sela posle orkanske artiljerijske pripreme, ne žure i čiste sve pred sobom kao što to čine od novembra prošle godine u sektoru Gaza. Avijacija nesmetano leti i bombarduje jer ne postoji protivvazdušna odbrana koja može da uzvrati. Nešto tehnike koju ima Hezbolah i libanska oružana sila su laki prenosni raketni sistemi PVO i protivavionska cevna oruđa. Izraelski avioni na visinama od 3.500 m i više izvan su zone uništenja slabašne PVO.
U zoni pod kontrolom UN jasno je da su se „plavi šlemovi“ izmakli pogibeljnoj vatri sa obe strane. Iz misije UNIFIL 8. oktobra poslali su novinarima tekst u kojem se nemoćno navodi da prođe čitava godina otkako je Hezbolah prekršio Rezoluciju Saveta bezbednosti 1701 iz 2006. godine lansiranjem raketa na Šabu u Izraelu. Iz UN se poziva na zaštitu civila koji su izloženi stalnom izraelskom bombardovanju na koje Hezbolah uzvraća raketama. Pozivi da se problemi reše pregovorima zvuče kao nestvarno suvišno patetično gubljenje vremena ako se pogleda realan razvoj prilika. Rat se više ne može zaustaviti.
Raketni rat ostaće za duže vreme glavna odlika konflikta. Iranci i Hezbolah, i pomalo Huti, slaće rakete sve dok ima zaliha. Izraelci ih troše mnogo da zaustave raketnu kišu. Na tom zadatku direktno su uključeni u borbe saveznici iz NATO-a koji koriste sisteme PVO sa ratnih brodova za presretanje iranskih projektila.
Iranci su postupili racionalno sa resursima koje poseduju i rakete velikog dometa poslali su na ključne izraelske baze. Plotun 1. oktobra delom je zaustavio protivraketni štit, ali pogođena je baza Nevatim u kojoj su stacionirani izraelski višenamenski borbeni avioni F-35I, oni koji su u nekoliko prethodnih godina prodirali u vazdušni prostor Iraka, Sirije i Libana i uništavali iranske rakete. Motivi Irana su bili jasni i zvanično iz Teherana su obznanili da su uništili 20 F-35I (Izrael ima 39 od 50 naručenih aviona tog modela, a planirali su nabavku dodatnih 25 komada). Nema dokaza za to u istoj meri koliko nije moguće poverovati u tvrdnje Cahala da rakete koje su pale na Nevatim nisu imale baš nikakvog uticaja na tok rata. Čini se izvesnim da su u izraelskoj avijaciji primili poruke da su poletele rakete iz Irana, podigli F-35I i držali u vazduhu za svaki slučaj. Rusi su uhodali takvu taktiku – kada otkriju da dolaze dronovi, iako se računa na efekte PVO, za svaki slučaj avioni odlaze na aerodromski manevar – premeštaju se u pozadinu.
CEO TEKST PROČITAJTE U ROĐENDANSKOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 10. OKTOBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
UZ SVAKI PRIMERAK NOVOG BROJA DOBIJATE KNJIGU IZ EDICIJE VELIKE BIOGRAFIJE „ALEN DELON I SRPSKI DOBRI MOMCI“
Tagovi
