U knjizi koja je trebalo da nastane kao autobiografija, a koja je upravo izašla u izdanju „Vukotić media“, akademik Matija Bećković je iz svojih rukopisa i rukopisa svoje majke napisao bolnu porodičnu biografiju.
O kojoj je mnogo zna. I još više ne zna.
Nedeljnik je dobio ekskluzivno pravo da objavi delove ove porodične autobiografije, o ocu, koja i počinje ovim saznanjem, i njegovom odlasku u dvorac Turjak u Sloveniji, gde se sada veruje da je ubijen njegov otac Vuk.
I to posle osamdeset godina!
***
JEDAN DAN ŽIVOTA
Prvi film koji sam video bio je „Jedan dan života“. Bilo je to u Kolašinu i to je jedini film koji sam gledao s majkom. Nisam mogao odvojiti oči od naočitog, stasitog, ponosnog i neustrašivog, glavnog junaka… Kao da je predosetila moju misao, majka se usred filma nagnula da mi šapne: „Ovakav je bio tvoj otac!“
Otac je bio plavušan riđe brade, a meksikanski glumac zalizane i kao zift crne kose, s tankim brčićima.
PAMĆENJE
Oca sam zapamtio u pet-šest nepovezanih prizora po redosledu koji je uspostavljen naknadno, a po svojim nedokučivim merilima izdvojilo moje pamćenje. A „pamćenje čuva ono s čim ima neki dublji plan“. Svaki prizor je iz rata. Njegov lik je ostao upečaćen u mojoj svesti onakav kakav je bio „jer vreme teče oko njega kao voda oko kamena“.
Očevu ljubav ni jedna druga neće ti zameniti. Onaj koji je svojim ustima izgovorio tvoje ime, neće te nikad ostaviti ni izneveriti.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 22. AVGUSTA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
