Dubravka Stojanović, redovna profesorka na Odeljenju za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu, imala je sposobnost, talenat, znanje da i preko prvih elektrifikacija, asfaltiranja… secira društvo i stanje nacije. Čak i pre nego što bi zagazila u ratove, izbore, prevrate… „duboku istoriju“, znala je da raščini i objasni stvari s pojavom na primer „prvih bandera“. U svojoj novoj knjizi „Prošlost dolazi“ ona se bavi udžbenicima istorije od njihovog samog nastanka i objašnjava da je istorija bila uvek stvar manipulacije, promenljivosti kako bi kojim vlastima odgovaralo.
***
Kroz sam naslov knjige „Prošlost dolazi“ lepo objašnjavate da umesto da prošlost po definiciji odlazi, ona nam stalno ide u susret. Ovde se vlada preko prošlosti, prave projekcije za budućnost… zapravo ona nikada nije otišla. Zašto toliko dugo imamo osećaj da istorija nije nešto iz čega učimo već živimo u njoj? Istorija čini sadašnjost i budućnost?
Za naslov knjige sam iskoristila jedan beogradski grafit. Godinama sam tragala za pravim načinom da izrazim tu zbrku između prošlosti i sadašnjosti u kojoj živimo i onda sam na Peščaniku videla fotografiju tog grafita. Ne može se bolje izraziti taj apsurd. Ovde prošlost nije završena, ona kao da još nije ni stigla, kao da još uvek može da nam se desi. Kao da i dalje čekamo rešenje svih događaja, od Kosovske bitke pa nadalje. Najbolje je to izrazio Stojan Cerović kada je napisao da je ovde prošlost neizvesnija od budućnosti. To znači da je svaka vladajuća garnitura menja po svojim potrebama, jer se ovde vlada zahvaljujući manipulacijama emocijama, a emocije se najlakše proizvode pričama o prošlosti. Tako potpuno blokirate društvo, ono ne samo što ne može da krene dalje, ono ne može na kraju ni da misli. Potpuna paraliza. Ne sagledava svoju sadašnjost, čeka da se reši prošlost pa da zakorači u sopstveni život. A život ode…
Zato, mi ne živimo u zamrznutom konfliktu, što bi mnogi želeli. Mi živimo u zamrznutom vremenu, koje je izvan istorije. Jer istorija je dinamična, ona nikoga ne čeka. Nacionalističke intelektualne elite su ubedile srpsko društvo da treba tu da se
šćućuri, da čeka, da će se stvari promeniti i krenuti onako kako i kada mi želimo. Ali to nije moguće. Ne možete da zaustavite vreme u tački koja vama odgovara, ni da pritisnete dugme i pustite da vreme ponovo teče onda kada vi procenite da je trenutak. Čekajući da prošlost dođe i da se konačno reši, osudili ste sebe na ispadanje iz istorije, kako je govorila Latinka Perović. Više ne razumete vreme u kome živite, svet oko sebe, na kraju ni samog sebe.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 18. JANUARA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
