U ovim mesecima svake godine virus gripa je jedna od glavnih tema, ne samo u medijima i kod lekara, već i u svakodnevnim razgovorima. „Gripozan sam“, „Možda je grip“, „Samo da ne zakačim grip“ neke su od poznatih fraza. I to je povod za intervju sa dr Predragom Konom, jednim od naših najistaknutijih epidemiologa i stručnjaka za grip iz Gradskog zavoda za javno zdravlje. Ali osim gripa, još su dva povoda: deset godina od velike pandemije iz 2009. godine i knjiga „Grip“ koju je je Kon, rukovodilac grupe za suzbijanje poslednje pandemije gripa, napisao sa epidemiologom profesorom dr Zoranom Radovanovićem.
Knjiga je namenjena široj čitalačkoj publici i u njoj su iscrpni podaci o virusima gripa, njegovim epidemijskim potencijalima u ovom veku, epidemiološkom nadzoru, dijagnozi, kliničkoj slici, kao i o lečenju (i u siromašnim sredinama) i lekovima protiv gripa, vakcinisanju i drugim merama za njegovo suzbijanje. O svemu tome je dr Kon pričao za Nedeljnik.
Zašto se od gripa i dalje umire u 21. veku i pored vakcine protiv gripa?
Osnovni razlog je što se vakcina protiv gripa nedovoljno koristi, a i efektivnost, odnosno efikasnost vakcine nije jednaka kod zdravih i hronično obolelih ljudi. Vakcina koja se danas koristi je sa dva soja virusa gripa tipa A i dva tipa B. Zaštita hroničnih bolesnika i starijih od 65 godina je oko 30%, ali je zaštita od smrti i komplikacija neuporedivo veća.
Kad govorimo o virusu gripa, može da se kaže da je to najviše ispitivan virus, ali način ispoljavanja bolesti nakon infekcije krije još mnogo tajni. Iako je otkriven još tridesetih godina prošlog veka, još uvek mnoge stvari nisu dovoljno poznate.
Danas je poznato da postoje tipovi A, B i C virusa gripa, i da su tipovi A prisutni i kod životinja i kod ljudi. U vreme velike pandemije gripa 1918, virus još nije bio otkriven i mislilo se da bolest izaziva bakterija hemofilus influence. Danas više nema dileme da je pandemiju 1918. izazvao virus gripa AH1N1 poreklom od ptica jer su na leševima preminulih i pokopanih u limenim sanducima otkriveni ostaci tog virusa. Virus tipa A, kojem su rezervoar ptice, ima ogroman broj kombinacija, više od 150. Kod ljudi, trenutno cirkuliše AH1N1 i AH3N2. Virusi tipa B izazivaju manje epidemije, a tip C se javlja samo sporadično.
Virus gripa AH1N1 se neprekidno menjao još od 1918, ali je veliku promenu doživeo 2009. Tada se pojavio potpuno novi virus AH1N1 California 2009, nazvan po mestu i godini kada je prvi put otkriven. Danas se obeležava kao AH1N1pdm. Nastao je rekombinacijom humanog, svinjskog i ptičjeg virusa gripa i tako izmenjen se vrlo lako prenosi kroz populaciju.
Bio je različit odziv u Skupštini pri vakcinaciji protiv pandemijskog gripa. To zavisi od poslanika, ko je u kojoj grupi. Ako je njegov lider bio protiv vakcinacije, većina je nevakcinisana
Koje su najveće zablude o gripu, osim te da se od gripa ne umire?
Grip je u principu blaga bolest, ali je ponekad ekstremno podmukao i virus se neočekivano ponaša u organizmu. Pričala mi je koleginica, profesor, infektolog, koja je prisustvovala kada je trudnica, potpuno mlada žena, odmah posle porođaja preminula od pandemijskog gripa, pluća su joj se potpuno raspala.
Ginekolozi, međutim, i danas masovno zabranjuju vakcinaciju protiv gripa u toku trudnoće iako postoji opšta naučna saglasnost da je to jedna od najvažnijih zaštita protiv gripa, ne samo majke nego i nerođenog deteta. U pandemiji je deset trudnica preminulo. To potpuno zanemariti i reći da se nije desilo, nije normalno. A zašto ginekolog ne predlaže vakcinaciju protiv gripa u trudnoći? Zato što ne veruje. Grip počinje ubrzano da se prenosi kroz dečje kolektive. Odatle se prenosi na porodice. Sasvim mala deca do dve godine su najosetljivija i kada bi se trudnice vakcinisale, one bi prenele zaštitu na dete.
Zabluda je da vakcina protiv gripa izaziva bilo kakvo oboljenje jer u njoj nema ničeg živog, nema virusa.
Šta je prevencija protiv gripa i koliko „radi“ beli luk, „popijem ujutru jednu rakijicu“, „citrusno voće“ i slični saveti i narodna verovanja?
To ne može da zaustavi grip. Ne mogu da kažem da je ta jedna rakija loša, ali štiti lokalno, u tom trenutku, i ako tada ima virusa zaista će da spreči umnožavanje. Ako neko pije ceo dan, verovatno će ga zaštititi (smeh). Čajevi, topli napici, vođenje računa o prohodnosti disajnih puteva i higijena, korišćenje papirnih maramica, vođenje računa o prenošenju u čemu su ruke veoma bitne, kao i kašljanje i kijanje jer virus ide do metar i po… Sve to stoji. Može i stavljanje maski i vidim da se to probija polako kod nas, samo se sad dešava obrnuto – da nose ovi što su zdravi, a treba obrnuto. Ali sve to su mere koje idu nakon vakcinacije.
Kakve posledice može ostaviti grip po zdravlje, pogotovo ako se odleži „na nogama“, odnosno ne preleži?
Imate nekoga ko će taj H1N1 da preleži čak ni kao kijavicu, samo kao neki osećaj da mu nije dobro, a preneo je taj virus drugome, a jedan dugogodišnji dijabetičar sa komplikacijama, ako ga tresne grip, može i da umre od toga. Bilo tako što će da umre od pneumonije, a može da uđe u neregulisani dijabetes da mu se pogorša stanje sa perifernom cirkulacijom… Takvi slučajevi nikada se statistički neće ni videti. Teško ćete naći lekara koji će potpisati da je neko umro od gripa.
Kod kliničke slike gripa postoje tri stvari koje se uvek ponavljaju – javlja se naglo, temperatura je preko 38 stepeni i obavezno ima respiratornih simptoma (kijavica, kašalj…). Oko 7% ima komplikacije, zato je dobro grip shvatiti ozbiljno.
Amerikanci imaju preporučenu, neobaveznu vakcinaciju i došli su do toga da im je pola stanovništva vakcinisano jer se vakcinišu gde god je moguće, na benzinskoj pumpi, u apotekama, samouslugama
Kako objasniti ljudima, posebno ugroženim grupama, zašto je važno da prime vakcinu protiv gripa pored antivakserskog lobija?
Ono što je paradoks, to je da ti ljudi koji su najugroženiji, čak i kad prime vakcinu su najmanje zaštićeni i mogu da dobiju grip. Ono što je, međutim, kroz istraživanje utvrđeno, jeste da ih ta vakcina štiti od smrti. U trogodišnjem periodu su praćeni oni koji su vakcinisani i oni koji nisu u domovima za negu starih. Oni koji su vakcinisani praktično duže žive i izbegavaju smrt. Oni koji se vakcinišu, a to su hroničari, imaju slabu zaštitu, svega 30 odsto.
Amerikanci imaju preporučenu, neobaveznu vakcinaciju i došli su do toga da im je pola stanovništva vakcinisano jer se vakcinišu gde god je moguće, na benzinskoj pumpi, u apotekama, samouslugama. Holanđani vakcinišu svoje stare preko 85%… Daleko smo mi od takve svesti.
Kada smo sve radili što smo umeli u pripremi za pandemiju, a došli do toga da nam je dvostruko pala vakcinacija protiv gripa posle pandemije, pa onda još pala i vakcinacija protiv dečjih bolesti, onda smo negde ozbiljno pogrešili.
Šta vi mislite, u čemu?
Skandinavske zemlje ništa nisu morale da rade u pandemijskoj situaciji, samo su pozvale na vakcinaciju i imale obuhvat od 70 odsto. Da biste došli do toga, morate da steknete poverenje stanovništva… A nama se desilo usred kampanje vakcinacije protiv pandemijskog gripa da su se masovno po lokalnim radio-televizijskim stanicama pojavljivali pojedinci sa njihovim „receptima“ kako se treba štititi, digla se prodaja limuna koji nikad nije bio skuplji… i pokrenuta je kampanja protiv vakcinacije. Edukacija je rešenje, ali prvo treba krenuti od lekara.
Zašto jača antivakserski lobi, a istovremeno se beleži pad poverenja u lekare i stručnjake i pored toga što imamo smrtne slučajeve zbog nevakcinisanja i tokom epidemije gripa, i tokom epidemije malih boginja?
Najiskreniji moj odgovor je – ne znam. Pretpostavljam da je sumnja kod lekara značajna. Ta podložnost ambijentu koji se stvorio i sumnjičavost lekara koji nisu tvrdo edukovani je nešto što se prenosi i na pacijenta. Lekari nisu potpuno shvatili epidemijski proces gripa i da se u pandemijskoj situaciji ne sme govoriti protiv vakcine jer je to ravno dezerterstvu… Imate i naučne studije, ali i državu koja stoji iza toga. U tim situacijama je antivakcinalno mišljenje vrhunskih stručnjaka napravilo čitavu pometnju kod lekara. Zato je najbolje da se o toj odgovornosti priča na sudovima časti. Ovde je do te mere dokazano prisustvo pandemije da svako ko kaže da nije bilo tako, mogu otvoreno i bez ikakvih problema da kažem da laže, izmišlja i pravi destruktivnu atmosferu po pitanju imunizacije.
Da li to isto možete da kažete za protivnike vakcina?
Vakcinacija nije svuda obavezna u svetu, ali je potpuno jasan naučni stav da je trenutno najbolja zaštita koja postoji. Legitimno je obnavljati ta pitanja. Jasno se pokazalo da Srbija ne može da nema obaveznu imunizaciju jer vrlo brzo pada obuhvat. To se sad pokazalo i u Italiji i Francuskoj. To je pitanje svesti i poverenja. Kod nas postoji opšte nepoverenje prema bilo čemu što se sistemski sprovodi. To ko je na vlasti moralo bi biti potpuno svejedno… A to se u toku pandemije nije tako pokazalo.
Mi pamtimo da „to nije bilo ništa strašno“, „da je to bilo prenaduvano“, i da ta vakcina zaista nije ni potrebna i da može da bude čak i štetna. A sve je obrnuto
Kako se pokazalo?
Bio je različit odziv u Skupštini pri vakcinaciji protiv pandemijskog gripa, zavisi od poslanika, ko je u kojoj grupi. Ako je njegov lider bio protiv vakcinacije, većina je nevakcinisana. I to je bio pokazatelj neshvatanja, društvena svest nije doprla do svakog. Oni javno nikad nisu pozvali svoje istomišljenike protiv vakcinacije, ali bilo je izjava „Neću da primim Miškovićeve vakcine“. Takva vrsta prozivke je nešto što je sa moje strane zapamćeno kao najgore što je moglo da se desi u Skupštini po pitanju zdravlja.
Šta ste naučili o gripu nakon velike epidemije „svinjskog“ gripa od pre 10 godina i po čemu ćete pamtiti taj period o kojem pišete u knjizi koju ste objavili sa profesorom Zoranom Radovanovićem?
Najupečatljivije, bar meni lično, jeste da smo najviše energije potrošili na medije a da nam je tu najgori rezultat. Mi smo dobili istorijsko pamćenje da „to nije bilo ništa strašno“, „da je to bilo prenaduvano“, da nije bilo ni potrebno toliko pričati o tome, i što je najgori rezultat, da ta vakcina zaista nije ni potrebna i da može da bude čak i štetna. A sve je obrnuto.
Iskustva su da su se usred kampanjske vakcinacije, probudili antivakcinalisti i afera vakcine koji su išle paralelno, komplementarno se dopunjavali i potpuno potisnuli brigu o tome šta se stvarno dešava u oblasti imunizacije. Mi smo zaista jedini u svetu koji smo imali takvu aferu. I tu postoji okidač… Za nagli skok nepoverenja i potpunu orijentaciju medija na stranu antivaksera bila je emisija Insajdera „Kupoprodaja zdravlja“. Pre toga do naglog pada imunizacije protiv pandemijskog gripa je došlo tokom same kampanje u toku pandemije jer su se pojavili profesori Medicinskog fakulteta koji su govorili protiv vakcinacije. Prvenstveno mislim na tribinu na Mašinskom fakultetu u organizaciji „Dveri“. Ti ljudi su pričali onako kako su verovali, ali bez naučnog pokrića. Stvar je u tome što su oficijelni kanali zaćutali i niko nije hteo da brani vakcinaciju. Bio sam ispred radne grupe prilično usamljen u odbrani vakcinacije protiv pandemijskog gripa u tom periodu.
Ne mogu da kažem da je ta jedna rakija loša, ali štiti lokalno, u tom trenutku, i ako tada ima virusa zaista će da spreči umnožavanje. Čajevi, topli napici, vođenje računa o prohodnosti disajnih puteva i higijena, korišćenje papirnih maramica, vođenje računa o prenošenju u čemu su ruke veoma bitne, kao i kašljanje i kijanje jer virus ide do metar i po… Sve to stoji. Ali sve to su mere koje idu nakon vakcinacije
Zašto je grip onda potcenjen i pored svih tih činjenica i toga da u svetu godišnje ubije do pola miliona ljudi (procena SZO je između 250.000 i 500.000)?
Mi sad govorimo o gripu, ali u Srbiji niko ne zna kada su bile velike epidemije variole, ali svi znaju kada su bili ratovi. Od variole je 1909. bilo više od 5.700 umrlih. Kad smo pre dve godine imali epidemiju malih boginja, umrlo je 15 ljudi pa smo se oko toga ozbiljno zabrinuli, s pravom. Te 2009. imali smo 137 umrlih od pandemijskog gripa koje je sistem registrovao. Stvarni broj umrlih je oko dva do tri puta veći. U odnosu na taj broj mi nemamo u nekom prethodnom periodu ništa što bi se uporedilo sa tim, a istorijski gledano je ostalo kao da se ništa nije dogodilo. Zašto ovo treba govoriti? Jednostavno treba da bude jasno Srbiji – da se protiv pandemije gripa bori vakcinacijom. Iskustva su zanimljiva i zato je bilo važno zapisati, jer nisu doprla ni do javnosti ni do struke.
Šta je epilog „afere“ o nabavci vakcina preko RZZO za koju kažete da je poljulala poverenje u vakcinaciju?
Koliko znam, tužilaštvo je povuklo prijavu jer nema nikakvog krivičnog dela. Ja razumem, i u knjizi to kažem, potrebu preispitivanja. I svi mi koji smo radili i obezbedili način funkcionisanja zdravstvenog sistema u toku pandemije 2009. isto smo stradali na neki indirektan način. Ono što je jako bitno jeste da je razotkriveno da nema nikakvog krivičnog dela. To je trajalo pet godina i za sve to vreme smo mi koji smo imali obavezu ćutali, jer smo tako potpisali, a za to vreme se u punom kapacitetu razvio antivakcinalni pokret. Nastao je antivakcinalni ambijent, a sve to skupa je važno da se ne bi ponovilo… Ponovo nas 2018. godine Svetska zdravstvena organizacija upozorava da moramo da se pripremamo za novi pandemijski grip. Prošle godine smo prebrojali oko 60 smrti u Srbiji, u Beogradu 25, i opet je bio AH1N1. U sezonama gripa ima od 5 do 15 posto zaražavanja stanovništva. Kada je do 5 odsto – to se i ne primeti. Kad je 15 posto, to je tri puta više i to je milion zaraženih ljudi, a to su veliki brojevi.
Tagovi
