Boris Isaković govorio je za Nedeljlnik o gradu od kojeg sve počinje, o ratovima i pomirenjima, o Zoranu Đinđiću i Slobodanu Miloševiću, o novim i starim generacijama, o Holivudu i Rajku Grliću…
***
Spomenem mu poslednji film Rajka Grlića u kojem glumi. Priča o našoj surovoj tranziciji. Kod nas tranzicija traje nasuprot značenju reči. Nema neke privremenosti i tranzicija je sad neograničenog trajanja.
„Pa nas je to zakopalo. Ne znam kako, zašto se to tako zove – čemu je to i prema čemu je tranzicija. To se izgubilo potpuno. Tako da je ovo tranzicija koja ne vodi očigledno nikuda, održava stanje beslovesnosti neke. I svi smo u tome. Sad ti nemaš mnogo ni da biraš, sistema nekih. Ovde vlada neki čudni kapitalizam. Neljudski. Mislim, kapitalizam je generalno neljudski, ali ovo ovde je amalgam svega, naših priroda, mentaliteta… Kao što sam već rekao, meni toga stvarno već postaje dosta… da ceo život provedeš i da ne možeš mirno da dočekuješ, sad već i neku starost. Ne kažem da sam star, ali nema baš ne znam ni ja koliko. Potrošeno je već dosta toga.“
„Na tranziciju u mestu?“, prekinem ga.
„Da, na tranziciju u mestu. Dobro si je razumeo.“
Rastanemo se na uglu Francuske i Uzun Mirkove. Odlazi nizbrdo na promociju monografije. Zaboravim da ga pitam koji je to bio pank bend koji je pevao onu stvar koju mi je izrecitovao na početku razgovora. Odlazi nizbrdo, a ja vraćam sećanje na veče od pre neku godinu kada nam je, nama gledaocima, dah išao uzbrdo. Od njegovog efektnog učešća među zidinama u Čortanovcima na Šekspir festu. Govorio je nešto iz Mijačeve predstave. Toliko žestoko da sam to veče pomislio – nema dalje. A on kaže da ima još neispričanog. U ovoj našoj tranziciji u mestu.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 05. DECEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
