Zvao se Džejms Fips, i 1796. godine, kada je imao samo 8 godina, Edvard Džener mu je dao prvu modernu vakcinu.
Ta vakcina ga je štitila od velikih boginja. Inspirisana je vekovnim inovacija lekara iz Severne Afrike, baka iz Konstantinopolja i lekara kineske dinastije Ming koji su svi želeli da pronađu način da zaštite sledeću generaciju od bolesti i smrti.
To je potraga koja mi je dobro poznata. Radim za UNICEF, koji je 75 godina najveći svetski snabdevač vakcina, odgovoran za vakcinaciju 45 procenata dece u celom svetu. Međutim, nekada davno, i ja bejah dete, i velika je verovatnoća da mene, kao i mnoge dece sa kojima radimo, danas ne bi bilo bez vakcina. Zato je ovo ljubavno pismo od mene, i od svih nas iz UNICEF-a, u ime svakog deteta koje je danas živo zahvaljujući vakcinama.
Zato što želimo da kažemo… hvala.
Hvala virusologu Džonasu Solku za vakcinu protiv dečije paralize. Hvala Kati Kariko, čiji nam je posvećeni rad na iRNK pomogao da se borimo protiv virusa korona. Hvala dobitniku Nobelove nagrade Maksu Tejleru, čiji je tim hranio komarce svojom krvlju kako bi stvorio vakcinu protiv žute groznice.
Hvala radnicima koji pune bočice u fabrikama. Hvala dizajnerima koji prave solarne frižidere koji ih hlade. Hvala posadi brodova, pilotima i vozačima koji u sezoni monsuna hrabro prelaze nabujale reke ili pešače kilometre po sneg da bi bebama doneli njihovu prvu dozu.
Hvala kamilama iz Pakistana koje su nosile vakcine tokom prošlogodišnje dvonedeljne užurbane kampanje kako bi se vakcinisalo više od 90 miliona dece protiv malih boginja i rubeole. Hvala lekarima i sestrama koji dok daju vakcine govore smešnim glasom da ne bi bolelo previše. I hvala Elvisu Prisliju koji je 1956. godine, pre izlaska na scenu, pažnju posvećivao vakcinama kako bi se podigla svest o dečijoj paralizi, jer tako to rade legende.
Ovo je ljubavno pismo upućeno svima vama, zato što je ljubav potrebna – u danima primirja koje UNICEF dogovori kako bi se deca vakcinisala u zonama sukoba; potrebna je Džimu Grantu, izvršnom direktoru UNICEF-a, koji je osamdesetih godina prošlog veka pomogao da se poveća globalna stopa vakcinacije dece sa 20 na 80 procenata; i Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, koja je 1966. godine pokrenula Osnovni program imunizacije i za samo 11 godina eliminisala velike boginje sa lica zemlje.
Svake godine vakcine spašavaju živote do 3 miliona dece. Međutim, još uvek ima dece koja nisu obuhvaćena. Dok ulažemo u oporavak nakon pandemije, imamo priliku kakva se javlja jednom u generaciji da izgradimo zdravstvene sisteme koji dosežu do svakog deteta. Stoga je ovo ljubavno pismo našim liderima u vladi – onima koji ozbiljno shvataju zdravstvenu zaštitu – jer jedini način na koji smo sve ovo postigli i jedini način da postignemo još više je da investiramo u zdravstvenu zaštitu za sve.
Ostalo je da zahvalimo samo još jednoj osobi – Vama. Ovo je ljubavno pismo upućeno Vama, jer ukoliko ste ikada primili vakcinu ili ste svoju decu vakcinisali, vi ste deo ljudskog lanca koje nas sve štiti. Vi ste živi dokaz onoga šta čovečanstvo može postići zahvaljujući posvećenosti, saradnji i ljubavi. Stoga, od svih nas ovde u UNICEF-u i svakog deteta koje je živo zahvaljujući vakcinama, hvala.
Hvala. Hvala. Hvala.
Obezbedimo #DugŽivotZaSve
Tagovi
