Pandemija koronavirusa uticala je na život većine stanovnika planete, ali njene posledice neće biti samo medicinske, niti samo društvene. Svet, slažu se najveći mislioci našeg doba, više neće biti isti, bilo da najveću krizu u 21. veku shvataju kao poslednju opomenu ili (ređe) kao veliku šansu.
A među takvim misliocima je svakako i Fransis Fukujama, čuveni profesor na Stenfordu čija knjiga „Kraj istorije“ sa svakim novim globalnim događajem dobija na aktuelnosti.
Profesor Fukujama ovih dana ima pune ruke posla – sprema predavanja za studente i pokušava da drugima protumači ovo što nam se događa, od geopolitičkih reperkusija do uloge naučnika danas – ali je za Nedeljnik ipak našao vremena.
„Većina demokratija poseduje uslove pod kojima se izvršnoj vlasti daju vanredna ovlašćenja tokom neke nacionalne krize. Pravi ispit je da li će ti nosioci vlasti vratiti moć kada kriza prođe. Period u kojem smo se našli podseća sve da je državna moć i dalje veoma važna, i po svemu sudeći predstavlja posmrtno zvono dobu neoliberalizma koje je započelo sa Reganom i Tačerovom osamdesetih godina prošlog veka“, ispričao je u velikom intervjuu za Nedeljnik profesor Fukujama.
Fukujama je ekskluzivno za novi Nedeljnik, koji je na kioscima od četvrtka, 9. aprila, govorio o rastu popularnosti lidera tokom krize, napadima na slobodu štampe, teorijama zavere, kineskom modelu i onim demokratijama koje bi da kopiraju, intelektualcima koji su potpali pod uticaj bogatih i i moćnih…
UPOZORENJE: Prenošenje tekstova ili delova tekstova iz štampanog izdanja Nedeljnika bez odobrenja redakcije nije dozvoljeno i automatski povlači tužbu. Sadržaj koji je objavljen na internet sajtu Nedeljnik.rs može slobodno da se koristiti u obimu u kom je objavljen na sajtu, uz linkovanje izvora.
Digitalno izdanje Nedeljnika dostupno je na nstore.rs
Tagovi
Predrag m.
Ne treba biti vidovit i ne videti da će Srbija bankrot irati. Svi koji su u kreditima će prodavati imovinu da bi vraćali dugove. Država se mora odreći investicija i zaduživanja, kako bi se smanjili nameri gradjanstva i privrede. Porez se moraju smanjiti, i pdv. Prilika je da se javna preduzeća privatizuju i na tržištu usluga stvori konkurencije, koja će pojevtiniti sve usluge. Mora se ući u svetsku trgovinsku organizaciju i ukinuti karteli, naročito u uvozi i izvozu roba i usluga. Banke ukrotiti, a spregu banaka, investitora o osiguravajućih društava zaustaviti i time sprečiti pranje novca i nerealne cene gradnje puteva, železnica i stanova. Zdravstvo u vlasništvu države treba uvesti u sistem koji će da onemogući da gradjani imaju neograničena prava na lečenje a ograničena prava na plaćanje usluga. Vojsku racionalizovati i uvesti štednju. Školstvo reformisati po modelu Engleske. Poljoprivredu vratiti u integracione i specijalizovane sisteme u kojima će seljak biti većinski vlasnik preko svojih kooperativnih i specijalizovanih unija. Znači, seljak je akcionar i igraće kapitalu ulogu a ne da sedi na tribinama i navija političari a. Ako sada ne raskrstimo sa boljševičkom državnom upravom, nema nam šanse da preživimo nadolazeću recesiju.Neka nam je sam Bog u pomoći, jer ko zna kakva nas grozna sudbina čeka.
Miško
Naprotiv, treba uraditi suprotno. Ako je pandemija nesto pokazala, to je da jedino funkcioniše deo sistema (mislim PRE SVEGA na ulogu struke) koji je još preostao iz SFRJ. Rezultati SVIH stranačkih opcija posle 1990. godine su pali na ispitu.