Jedno od bukvalnih značenja reči izolacija, u koju treba da svi uđemo ne bismo li spljoštili krivulju zaraze, jeste „osamljivanje“. A to je i jedna od osnovnih crta modernog sveta. Pre uspona građanstva, dobrovoljna samoća skoro da ne postoji. Grčka reč „idiot“ označavala je čoveka koji je sam za sebe, koji ne doprinosi političkom životu i životu zajednice.
„Ko ne može da živi u zajednici, ili kome ništa nije potrebno jer je sam sebi dovoljan, nije deo države, te je zver ili bog“, kaže Aristotel.
Pandemija korone izazvala je prisilno osamljivanje. Malodušnima može da se učini da je zaraza, kao kakav cunami, potopila naš dosadašnji život. Sada mnogima izgleda da živimo na usamljenim ostrvima, koja vire iz strašnoga mora svetske boleštine. Povlačenje iz običnog života u manjim skupinama i „postojanje na strašnom mestu“ što bi rekao Starina Novak, bilo je ne tako retko iskustvo naših predaka. Naši preci bili su prinuđeni da dugo borave u skučenim i izolovanim prostorima
CEO TEKST PREDRAGA J. MARKOVIĆA ČITAJTE U NOVOM NEDELJNIKU KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 9. APRILA
DIGITALNO IZDANJE DOSTUPNO OVDE:
Tagovi
