Prvi naučni podaci o ruskoj vakcini protiv kovida, nazvanoj Sputnjik V, objavljeni su u naučnom časopisu Lancet, ali deo naučne zajednice odmah je doveo u pitanje istinitost tih podataka, sugerišući da je deo njih možda i izmišljen, prenosi N1.
Italijanski naučnik Enriko Buki poslao je otvoreno pismo Lansetu, a u njemu je izneo svoju zabrinutost u vezi s integritetom podataka objavljenih u studiji.
„Kad sam počeo da čitam, raznorazna kopiranja počela su da mi iskrsavaju“, kaže Buki. Ruska studija objavljena u Lansetu izveštava o bezbednosti i reakciji imuniteta na vakcinu Sputnjik V. U inicijalnoj fazi ispitivanja bezbednost je testirana tako što se pacijentima ubrizgala verzija vakcine bazirana na vektoru adenovirusa 26 (Ad26) ili adenovirusa 5 (Ad5), koji sadrže genetski receptor za šiljasti protein virusa SARS-CoV-2.
U drugoj fazi, učesnici testiranja primili su dozu Ad26 i pojačanu verziju vakcine Ad5. Sve su, kako tvrdi studija, proizvele antitela na šiljasti protein, a reakcija T-ćelija bila je vidljiva i do 28 dana nakon primanja vakcine. Nuspojave su bile blage i česte, uključujući povišenu telesnu temperaturu i glavobolju, prenosi Zimo.
Buki smatra da je ruska studija baš slaba.
„Testirali su šest različitih formula, podeljenih na šest grupa volontera. To je zapravo kao šest odvojenih studija u jednom članku“, pojašnjava Buki.
Nivo antitela nakon vakcinacije je porastao, iako nije bio na visini ranih testiranja vakcine koje razvijaju Oxford/AstraZeneca ili Moderna.
„Postoji reakcija imuniteta, ali se čini kao blaga reakcija. To je malo testiranje bez kontrolne grupe. Kad se podvuče crta, ono je vrlo preliminarno“, smatra Luk Onil s fakulteta Triniti u Dablinu.
Dodaje da je i dalje nejasno kako će se reakcija imuniteta na različite vakcine odraziti na stvarnu zaštitu od novog koronavirusa.
„Postoje čudni kopirani obrasci u tim podacima, u okviru različitih grupa i koji posmatraju različite vrednosti“, kaže Buki.
Primetio je da je devet pacijenata imalo izmerene vrednosti CD4 T-ćelija skoro identične izmerenim vrednostima CD8 T-ćelija izmerenim kod drugih devet pacijenata.
„To bi bilo kao da uđete u sobu s devet ljudi, saberete njihove godine i zaključite da je suma tih brojeva identična sumi njihovih telesnih težina. To je čudno, ali nemamo pristup podacima i ne možemo da procenimo šta se događa“, kaže Buki.
Oksfordska grupa napisala je više od 100 stranica dodatnog materijala dostupnog uz svoju studiju u Lansetu. Ruska studija uključuje 22 stranice, ali tome nedostaju podaci koji bi verifikovali njene zaključke.
„Ovo nije optužba. Mi tražimo dokaze“, kaže Buki.
Lanset mu je odgovorio napisavši da su od autora zatražili da odgovori na upite iz otvorenog pisma i da pomno prate razvoj situacije.
„Ono što me brine jeste da bi neke zemlje sa slabijim zdravstvenim sistemima mogle da kupe rusko cepivo uprkos svojim oskudnim resursima. Zapravo bi kupili jedva polupečeni kolač“, ističe Buki.
Tagovi
