Donald Tramp će posle atentatau Pensilvaniji najverovatnije lagano da dobije izbore. To pokazuje i njegov izbor za potpredsednika, Džejms Dejvid Vens, lojalista koji kao da treba da napiše knjigu o njemu, poput bestselera po kojem je snimljen Netfliksov film, a ne da osigura latino ili crnačke glasove, ili da pomogne u rušenju Plavog zida, jer dolazi iz Ohaja, a demokrate se (i dalje) nadaju pobedi u Pensilvaniji, Mičigenu i Viskonsinu. Sve to je palo u vodu. Nakon atentatana Regana njegov protivkandidat Volter Mondejl osvojio je 13 elektorskih glasova, dve države –Virdžiniju i DC, baš kao što je posle atentata na JFK-ja, Lindon Džonson demolirao Berija Goldvotera.
Tako da više ni Mišel Obama ne pomaže.
Ljudi, ipak, kao da nisu shvatili šta se desilo tog dana. Koliko je tih nekoliko centimetara, ili Trampova pomerena glava, spasla i njega, ali i krhki svet koji se još traži, pošto u poslednjih 100 godina sve što se dešava u SAD, ima posledice u svetu. Mi ovde mali i dalje se oporavljamo od propasti dveju firmi iz 2008, pa me čudi kako ne shvatamo šta bi se desilo posle jednog takvog političkog atentata. Šta god ko mislio o Trampu –a ko je jednom pročitao autora ovih redova, zna da ja ne mislim ništa dobro –mora da bude srećan što ga je samo okrznuo metak. S podignutom pesnicom on je pokazao da veruje u to što radi, da nije samo razmaženi milijarder i buli koji bi pobegao posle jedne petarde. U 78. godini doživljava vrhunac svog srećnog života, ali je onaj snajperista, ili njegov okret ka bilbordu, spasao svet od ulaska u MAGA pokret svetskih razmera, ili stvaranja dinastije Trampovih, kao Kenedijevih.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 18. JULA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS