U leto 2020, pola godine nakon početka pandemije koronavirusa, naučnici su otputovali u šume severnog Laosa da uhvate slepe miševe koji su, možda, dom bliskom rođaku patogena.
U mrklom mraku, koristili su mreže ne bi li uhvatili šišmiše kada izleću iz obližnjih pećina, a potom uzeli uzorke pljuvačke, urina i fekalija, nakon čega bi životinje puštali natrag u tamu.
Ispostavilo se da će uzorci izmeta zaista sadržati koronaviruse, koje su naučnici potom proučavali u laboratorijama.
Tri koronavirusa pronađena u Laosu posedovala su molekularnu kuku na svojoj površini, sasvim nalik kuki koju ima virus što izaziva kovid-19, po imenu SARS-CoV-2. Kao i kod SARS-CoV-2, ova kuka omogućava virusu da se nakači na ljudske ćelije.
„On je još bolji od onih ranih sojeva SARS-CoV-2“, kaže Mark Eloa, virusolog sa Pasterovog instituta u Parizu koji je predvodio studiju. Ovo „bolji“ se, naravno, odnosi na to koliko se uspešno i brzo virus kači na ljudske ćelije.
Neki eksperti pretpostavljaju da ovakvi virusi nalik na SARS-CoV-2 povremeno inficiraju ljude, ali da dolazi do blagih i ograničenih epidemija. No pod određenim uslovima, patogeni mogu da dovedu do pojave pandemije nalik na kovid-19, objašnjavaju oni.
Njihovi nalazi imaće i značajne posledice na debatu o uzrocima i poreklu kovida. Pojedinci spekulišu da je impresivna sposobnost SARS-CoV-2 da inficira ljudske ćelije neprirodna, odnosno da nije moglo da dođe do takve evolucije prilikom skoka sa životinje na čoveka. No nova istraživanja upućuju na drugi zaključak.
„Ovo stvarno zatvara svu priču o tome da je virus na bilo koji način napravljen, ili da je njime nekako manipulisano u laboratoriji, i da zato tako dobro zaražava ljude“, kaže Majkl Vorobej, virusolog sa Univerziteta Arizone koji nije bio uključen u ovu studiju.
Virusi kod ovih slepih miševa, kao i na desetine drugih pronađenih u Laosu, Kambodži, Kini i Tajlandu, mogli bi da pomognu naučnicima i da anticipiraju buduće pandemije. Virusi bi mogli da nam daju nagoveštaj gde vrebaju posebno opasni sojevi, i koje bi životinje trebalo posmatrati kako bismo ih pronašli.
Američka vlada odredila je 125 miliona dolara za identifikaciju na hiljade virusa u divljini u Aziji, Latinskoj Americi i Africi. Dr Eloa predviđa da ima još jako mnogo rođaka SARS-CoV-2 koje tek treba pronaći.
„Ja sam, recimo, pecaroš“, kaže on. „Kad god ne uspem da ulovim pastrmku, ne mislim da je to zato što u reci nema pastrmki.“
Kada se pojavio SARS-CoV-2, njegov najbliži rođak bio je koronavirus iz šišmiša koji su kineski naučnici pronašli 2016. u jednom rudniku u južnoj provinciji Junan. RaTG13, kako je dobio ime, deli 96 odsto svog genoma sa SARS-CoV-2. Na osnovu mutacija koje ima svaki virus, naučnici su mogli da procene da RaTG13 i SARS-CoV-2 imaju zajedničkog pretka, koji je inficirao slepe miševe pre oko četrdeset godina.
Spiros Litras, doktorand na Univerzitetu Glazgova, sa svojim kolegama poredi SARS-CoV-2 ne samo sa novim virusima iz Laosa, već i sa drugim bliskim rođacima koji su pronađeni. Oni crtaju evoluciono drvo virusa nalik na SARS-CoV-2, bazirano na ovim novim saznanjima. Pronalazak novih vrsta virusa mogao bi da rasvetli sliku dodatno. No naučnici nisu sigurni gde treba tražiti.
Dr Eloa veruje da je najbolje kladiti se na predeo Jugoistočne Azije, između ostalog i mesto na kojem su njegove kolege pronašle nove koronaviruse, te obližnje okno u Junanu gde je nađen RaTG13.
Kolin Karlson, biolog sa Univerziteta Džordžtaun u Vašingtonu, pretpostavlja da bi virus sposoban da izazove ovoliku pandemiju mogao da vreba još dalje. Slepi miševi sa istoka, skroz do Indonezije i na zapadu do Indije, kaže, imaju zajedničke biološke odlike sa životinjama koje prenose viruse nalik na SARS-CoV-2.
U maju, istraživači su ustanovili da su se spojila dva koronavirusa u psima u Maleziji. Nastao je hibrid koji je zarazio osmoro dece.
„Kada koronavirusi koje smo pratili decenijama, i za koje smo mislili da mogu samo da napadnu ljubimce, naprave ovaj skok – pa, trebalo je to da predvidimo, zar ne?“, kaže dr Karlson.
Tagovi
