„Svesni ste da živimo u sredini u kojoj je profesionalizam upitna reč. Mnogi od zaposlenih projektanata prosto funkcionišu u sistemu gde imaju nadređene i da naprosto pod pritiskom podležu, iako ne moraju, to je stvar ličnog odabira. Druga pozicija ovde je neznanje i nebriga predstavnika države i državnih institucija kojima je, između ostalog, poverena briga o zajedničkoj imovini. Tu sede osobe koje su partijskim, rođačkim vezama stigle do funkcije, svakako ima tu i učenog sveta, da se razumemo, ali najviše su eksponirani i najagresivniji su oni koji ne znaju – samim tim pokrivaju sopstveno neznanje“, ističe profesor.
Prema njegovim rečima, „treća stavka“ je začetnik i ishodište svega i zaokružuje jednu negativnu formu ili princip rada, a to je sistem sa svom svojom hipokrizijom i korumpiranošću. „Mi smo u konstantnoj zameni teza. A čini mi se i da imamo klasičnu osvetu loših đaka.“
„Sigurna sam da nisu na rekonstrukciji ove zgrade bili angažovani odgovorni profesionalci, jer smo čuli od stručnjaka da su oni upozoravali na neadekvatne načine rada na njoj. Ponovo se vraćamo na toliko puta rečeno – ovom zemljom vlada korupcija, neznanje, interesima povezano burazerstvo, nebriga, zatvaranje očiju pred problemima, a sve to uz progon mislećih ljudi, angažovanih novinara, nedužnih mladih željnih boljeg života“, objašnjava istoričarka umetnosti Irina Subotić.
Svaki objekat ima svoj životni vek, kao živi organizam koji je s vremenom podložan propadanju, a materijali kao što su beton i čelik mogu trpeti koroziju ili zamor. U nekim slučajevima, problemi mogu nastati u kritičnim tačkama, ali ovde su, po svemu sudeći, nestali ključni elementi koji je trebalo da osiguraju stabilnost.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 14. NOVEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
