Milan Marić je poslednjih godina u podelama svih jačih naslova. I u ovom periodu, kada se sve zaljuljalo zbog pandemije i sve kasni, gledali smo ga kao Čedu Jovanovića u seriji „Porodica“. I svi su rekli „Maestralan“. Sa strane deluje da mu se sve brzo izdogađalo. Kao da sam ga juče gledao u pozorištu („Mali mi je ovaj grob“) kao klinca tek skoro izašlog iz Akademije. Pa impresivno u tandemu sa Mirjanom Karanović sa dva metra odstojanja u Ibzenovim „Avetima“.
I tada su rekli „Taj sve ima“. I ima. Glumu, ali i stavove. Takav je bio i pre više od dve godine u razgovoru za Nedeljnik. I posle 24 meseca je isti onaj dobri dečko sa stavom. Pristojan, pametan, ali i tvrd jer odrastanje nije bilo u historical okruzima grada nego na Banovom brdu i Mirijevu. Utrostručio je slavu za ova 24 meseca i ostao isti, što bi se floskulama opisalo „čvrsto na zemlji“.
Na dan izlaska ovog intervjua proći će tek jednocifren broj sati otkako se poklonio publici na beogradskoj premijeri filma „Toma“ gde glumi Tomu Zdravkovića.
„Srbija je kao ranjeni vuk u ćošku koji pokazuje zube. Treba neko da joj kaže: ‘Polako. Smiri se. Sve će biti u redu.’ Pa je sledeći korak da kaže čitavim generacijama: ‘Žao nam je što ste živote proživeli kako ste proživeli. Niko vam to neće vratiti i jedino što možemo je da se zajedno potrudimo da neka druga generacija ne prođe isto to.’ I sve bi se smirilo samo kad bi se tako reklo i iskreno obećalo i radilo na tome“, ispričao je Marić.
Glumac je za novi Nedeljnik prvi put otvoreno o politici i društvu, odrastanju u ratu i tranziciji, antivakserima, glumi, i o tome zašto je najbolje potrošeno vreme za njega bila psihoterapija…
Ceo intervju objavljen je u novom Nedeljniku, koji je na svim kioscima od četvrtka, 16. septembra
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs
Svi čitaoci na poklon dobijaju novi broj Mond diplomatika na srpskom
Tagovi
