Nekoliko plastičnih stolica, raspoređenih u krug u bolnici „Avgusta Viktorija“ u istočnom Jerusalimu. To je mesto susreta palestinskih pacijenata obolelih od raka.
Došli su na zračenja i hemoterapije u deo Jerusalima koji mahom nastanjuju Palestinci, ali je pod izraelskom okupacijom, piše DW.
Pacijenti su došli nekoliko dana pre nego što će islamistički Hamas izvršiti masovne terorističke napade na Izrael.
Ljudi u bolnici sada moraju da se nose ne samo sa b, već i sa bolešću, već i osećajem krivice što nisu mogli da se vrate porodicama koje žive i umiru pod bombama u Pojasu Gaze.
„Mnogi od njih se osećaju krivima jer ovde imaju struju, vodu, hranu“, kaže nam jedan negovatelj u bolnici. „Ponekad se čuju sa svojom decom koja im govore da su gladna. To je za njih gotovo nepodnošljivo“.
Deca su ostala u Gazi
Stotinak palestinskih pacijenata, ponekad u pratnji ponekog od rodbine, zaglavljeno je u bolnici „Avgusta Viktorija“. Bolnica je dobila ime po supruzi nemačkog cara Vilhelma II, koja je posetila grad 1898. godine.
Klinikom na brdu, sa pogledom na drevni Stari grad, upravlja Luteranska svetska federacija. Bolesnici su smešteni u obližnjim hotelima i pansionima. To je za mnoge jedini tračak nade, jer u celom Pojasu Gaze nema bolnice koja bi mogla da im pomogne.
Jedan pacijent, koji ne želi da otkriva ime, priča nam da je trebalo da bude u bolnici samo par dana. Zato je sa njim, kao pratnja, pošla i supruga. Sedmoro njihove dece ostalo je kod rođaka.
„Oni žele da me zaštite i ne govore mi kakva je stvarno situacija. Ali ja sam jako zabrinut za njih“, kaže ovaj Palestinac.
Pacijenti su došli nekoliko dana pre nego što će islamistički Hamas izvršiti masovne terorističke napade na Izrael.
Dolazi iz četvrti Rimal, koja se broji u bolje u gradu Gazi. Danas je mnogo toga razoreno. Kaže, rodbina i deca su prvo, na poziv izraelske vojske, izbegli na jug Pojasa Gaze, ali se ni tamo nisu osećali sigurno.
„Zato su se vratili, ali kod kuće više nema ničega, ni pekare, ni bezbednosti, ničega“, kaže čovek.
Briga za najbliže
Drugi pacijent, moglo bi mu biti sedamdesetak godina, govori kroz suze. „Nekad po dva-tri dana ne mogu da dobijem nikog iz porodice. Svi su razbacani u različitim pravcima.“
Pre nekoliko dana rekli su mu da je jedna od njegovih kćerki poginula sa mužem u izraelskom vazdušnom napadu.
„Rekli su mi da od naše kuće nije ostalo ništa. Nemam gde da se vratim.“
Na dečijem odeljenju Um Ahmed sedi pored svoje unuke, koja upravo prima infuziju. Ona je premala da shvati šta se zbiva u Gazi, i osmehuje se, uprkos iglama u rukama.
Žive u izbegličkom kampu Al Šati, blizu mora na severu grada Gaze, gde su se vodile teške borbe. Pošto roditeljima nije bilo dozvoljeno da putuju u Jerusalim sa kćerkom, pošla je baka. „Nedostaje joj majka“, kaže Um Ahmed.
Ništa ne funkcioniše bez dozvole Izraela
Napuštanje pojasa Gaze uvek je bilo teško za palestinske pacijente koji se leče na istoku Jerusalima ili Zapadnoj obali. Izrael i Egipat već šesnaest godina striktno kontrolišu ko može ući ili izaći sa područja pod vlašću Hamasa.
Pacijenti, kojima su potrebni tretmani koji nisu dostupni u Gazi, do sada su se mogli lečiti drugde. Međutim, često su dugo čekali na dozvolu izraelskih vlasti.
Pacijenti u bolnici „Avgusta Viktorija“ sada nemaju kud. Izrael je od 7. oktobra zatvorio oba granična prelaza ka pojasu Gaze. Niko ne zna kada će biti otvoreni.
Najmanje tri pacijenta iz Gaze su umrla. Izraelske vlasti deportovale su članove njihovih porodica u Gazu, kao i nekoliko hiljada radnika iz Gaze, koji su se zatekli u Izraelu 7. oktobra.
Situacija izaziva veliku zabrinutost medicinskog osoblja bolnice. Njihove misli nisu upućene samo pacijentima koji u istočnom Jerusalimu, već i onima u Gazi, koji više ne mogu doći na lečenje.
„Ne znamo ni da li su još živi“, kaže doktor Fadi Atraš, izvršni direktor bolnice.
Jer, zračenja i hemoterapije moraju da se obavljaju redovno. Prema podacima bolnice, od izbijanja rata je preko dvesta pacijenata izostalo sa zakazanog lečenja raka.
„Ponekad ne želimo da zovemo“
U Gazi najmanje 25 od 36 bolnica više ne radi, navodi Svetska zdravstvena organizacija. Teške borbe po ulicama i nedostatak medicinskog materijala, struje i vode… mnoge ustanove ne mogu da zbrinu ni ranjene, a kamoli hronične bolesnike.
Medicinsko osoblje u bolnici „Avgusta Viktorija“ u kontaktu je sa kolegama u Gazi, posebno s turskom bolnicom na severu Gaze, koja takođe leči pacijente od raka mada nema sve resurse.
„Ponekad ne želimo da ih zovemo jer nam teško pada da čujemo kako je još jedan kolega ubijen“, kaže Atraš.
Jedan pacijent nam kaže da bi se smesta vratio u Gazu, samo kad bi mogao. „Veoma smo zahvalni zbog toga kako se ovde brinu o nama, ali želim da se vratim. Naprosto želim da budem sa porodicom.“
Tagovi
