Pacijenti koji nemaju udruženja, duže čekaju na terapije

Udruženje pacijenata Srbije želi da ukaže na činjenicu da u Srbiji postoji veliki broj pacijenata, koji boluju od  teških bolesti a koji nemaju svoja udruženja pacijenata, pa zbog toga sve teže dolaze do potrebnih terapija  koji su im od životne važnosti, izjavio je Savo Pilipović, predsednik Udruženja pacijenata Srbije. On je istakao da je reč o pacijentima koji boluju od tumora glave i vrata, karcinoma prostate, karcinoma mokraćne bešike, karcinoma bubrega kao i kolorektalnog karcinoma.

Dr Bojan Trkulja direktor Udruženja proizvođača inovativnih lekova Inovia, ocenio je da uprkos tome što su poslednjih nekoliko godina uloženi veliki napori da se poveća dostupnost inovativnih lekova i da je situacija sada nešto bolja, Srbija i dalje na začelju Evrope po pitanju dostupnosti najefikasnijih terapija. On je naglasio da je potrebno sistemsko rešenje za uvođenje novih generacija lekova, da budžet za zdravstvo nije mali, ali da se procentualno gledano za lekove sveukupno izdvaja mnogo manje novca nego u većini evropskih zemalja.

Prof. dr Zoran Džamić, sa Klinike za urologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije govoreći o karcinomu mokraćne bešike naglasio je da se procenjuje  da u Srbiji svake godine 2300 ljudi oboli od raka mokraćne bešike, dok 1000 umre. Rak mokraćne bešike je 5. po obolevanju i 8. po umiranju od svih karcinoma u Srbiji. Bolest češće pogađa muškarce, koji čine 70% obolelih. Oko 90% svih karcinoma mokraćne bešike pripada grupi urotelijalnih karcinoma.

Zavisno od stadijuma bolesti, modaliteti lečenje su: hirurško lečenje, zračna terapija i primena hemioterapije ili imunoterapije. Iskustvo je pokazalo od 50- 70% bolesnika nakon operacije, ponovo oboli, a 6% pacijenata u metastatskoj bolesti ima 5-godišnje preživljavanje, jer je stopa odgovora na hemoterapiju 40-50%, ali odgovor kratko traje.Trenutna klinička praksa u Srbiji podrazumeva primenu hemioterapije u prvoj liniji lečenja metastatskog karcinoma mokraćne bešike.

Prof. Džamić je istakao da uvođenjem imunoterapija, kao terapije održavanja nakon dobrog odgovora na hemioterapiju, srednje ukupno preživljavanje je 2,5 godine, što je duplo duže u odnosu na primenu samo hemioterapije.Naglasio je da je s obzirom na učestalost raka mokraćne bešike u Srbiji, koja je viša nego u svetu, visoku smrtnost, i ograničene terapijske opcije, uvođenje imunoterapije u lečenje će značajno uticati na produžetak i kvalitet života obolelih.

U vezi sa kolorektalnim karcinomom dr Nenad Mijalković šef Dnevne bolnice digestivne onkologije Univerzitetskog Kliničkog centra Srbije rekao je da je u našoj zemlji je učinjen napredak u odnosu na prethodni period u pogledu primene prve linije lečenja metastatskog kolorektalnog karcinoma. Pored hemioterapije u lečenju se koristi i biološka terapija, uz prethodno određivanje molekularnih markera u tkivu tumora.  U tom slučaju pravilan raspored više terapijskih linija i modaliteta lečenja može značajno popraviti preživljavanje pacijenata. Sa ciljem upotpunjavanja kontinuiteta u lečenju i usklađivanja sa preporukama terapijskih vodiča, potrebna je dostupnost novih terapijskih opcija, posebno u 3. ili 4. liniji lečenja. Među njima postoje lekovi koji iziskuju manja finansijska sredstva i već su dostupni u zemljama regiona.

Prim. dr sci. med. Suzana Matković sa Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, istakla je da je rak  prostate jedan od vodećih uzroka obolevanja i umiranja od malignih bolesti muškaraca uopšte. U Srbiji je po učestalosti odmah iza raka pluća i debelog creva. Procenjuje se da u našoj zemlji svake godine od raka prostate oboli oko 2300 muškaraca, a premine preko 1000.

Što se tiče savremenog lečenja raka prostate, u poslednjih 15 godina registrovani su mnogi inovativni lekovi koji značajno utiču na tok i ishod bolesti.

Republički fond za zdravstveno osiguranje je 2017. godine stavio na Listu lekova inovativnu terapiju za pacijente u fazi metastatskog kastraciono-rezistentnog karcinoma prostate čime je značajno unapređeno njihovo lečenje pri čemu treba imati u vidu da je to krajnja faza ove bolesti.

Međutim, treba slediti osnovne onkološke principe, a to je da se najbolji rezultati i ishod bolesti postiže kada se ona leči što ranije najefikasnijim lekovima.

Stoga je neophodno uvođenje inovativnih lekova koji deluju na androgene receptore (tzv. ARTA lekovi) u ranijoj fazi bolesti, pri pojavi prvih metastaza u hormonski osetljivom karcinomu prostate. Danas se ti pacijenti leče samo androgen deprivacionom terapijom (kastracijom) pri čemu rezultati velikih kliničkih studija i realne kliničke prakse u svetu nedvosmisleno pokazuju da to nije dovoljno. Uvodjenjem ARTA lekova uz androgen deprivacionu terapiju bi se značajno odložilo dalje napredovanje bolesti u smislu smanjenja rizika od progresije bolesti i smrtnog ishoda za 35%, smanjenje rizika od radiografske progresije bolesti za 52% uz postizanje nemerljivih vrednosti PSA u oko 70% obolelih. Uz produženje života obolelih i očuvanje dobrog kvaliteta života, kao i socijalne i radne aktivnosti značajno bi se smanjili  troškovi nege i lečenja komplikacija bolesti.

Na konferenciji za novinare, stručnjaci su istakli da karcinom bubrežnih ćelija predstavlja najčešći malignitet bubrega pri čemu je najzastupljeniji svetloćelijski histološki podtip u 80 odsto slučajeva. Prema publikaciji Instituta za javno zdravlje Milan Jovanovic Batut, u 2020. godini je dijagnostifikovano 820 bolesnika sa karcinomom bubrega u Srbiji.

Smrtnost od karcinoma bubrežnih ćelija je veća nego kod drugih uroloških maligniteta što reflektuje njegovu agresivnu prirodu. Oko 25% obolelih ima metastaze već pri dijagnozi, a do 30% operisanih, lokalizovanih tumora razvija udaljene metastaze već u prvim godinama od dijagnoze.

Metastatski karcinom bubrežnih ćelija pripada malignim bolestima koje su izrazito rezistentne na hemioterapiju, zbog čega su tradicionalni citokini (interferon alfa i interleukin-2) do 2006. godine, bili jedini terapijski standard, sa malom stopom objektivnog odgovora i značajnom toksičnošću. Tek je otkriće novih target ili ciljanih lekova suštinski promenilo prognozu. Uvođenjem ciljane terapije, utrostručene su medijane preživljavanja sa 12 meseci u eri citokina, do 36 meseci u eri ciljane terapije. Uprkos značajnom napretku primenom target lekova, zbog razvoja rezistencije i neželjenih efekata, metastatski karcinom bubrega je još uvek smrtonosna bolest, sa velikom potrebom za novim i efikasnijim, istovremeno sigurnijim modalitetima terapije. Razvojem imunoterapije i sinteze moćnih lekova poznatih kao imuni „chekpoint“ inhibitori, omogućen je dalji progres u lečenju ove bolesti. Mehanizam delovanja imunih ček point inhibitora je različit u odnosu na target lekove i predstavlja potpunu inovaciju u terapijskoj strategiji. Primenom ovih lekova u prvoj liniji lečenja metastatske bolesti pacijeti žive značajno duže – medijana ukupnog preživljavanja iznosi 55 meseci.

Na konferenciji je naglašeno, da na žalost i pored savremene dijagnostike u oko 65%-75% slučajeva maligni tumori glave i vrata se dijagnostikuju u III ili IV stadijumu (uznapredovali operabilni ili inoperabilni stadijum bolest, retko metastatski). Pacijenti koji imaju rani stadijum bolesti I ili II u 85-90% se izleče i normalno prožive svoj životni vek dok je za pacijente koji se dijagnostikuju u poodmaklom stadijumu bolesti mogućnost lečenja u Srbiji značajno ograničena iako postoji inovativna terapija koja je registrovana od strane agencije za lekove.

Od velikog je značaja da se za pacijente obolele od tumora glave i vrata obezbedi najbolja moguća zdravstvena zaštita i da se pacijenti u Srbiji leče kao i pacijenti u Evropskoj uniji.