Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan gotovo da je odustao od nade u promenu režima u Siriji. Umesto toga se godinama trudio da kurdsku manjinu u zemlji drži pod kontrolom. Međutim, padom Asadovog režima desio se veliki preokret.
Do skoro je Erdogan, iznova i iznova od Sjedinjenih Država tražio da prekinu saradnju sa Sirijskim demokratskim snagama (SDF) koje čine pretežno kurdske milicije, koje su pomogle Americi da porazi Islamsku državu. Od američkog vrha on je tražio da povuče trupe iz severoistočne Sirije i prepusti Turskoj i njenim saveznicima da se brinu o bezbenosti u tom regionu.
Slično će Erdogan zatražiti i od Trampa, ali mu ova situacija, pad Bašarovog režima stavlja u položaj da novog američkog predsednika stavi pred svršen čin.
Kao i većina Sirijaca, Kurdi slave kraj režima Bašara al Asada. Međutim, teško je da bi snovi o njihovoj autonomiji mogli da se ostvare. SDF je od ranije na udaru Sirijske nacionalne armije (SNA), koju podržava Turska i koja je bila protivnica Asada i njegove vlade.
SNA su 1. decembra zauzele Tel Rifat, grad blizu granice sa Turskom, koji je bio pod kontrolom Kurda. Nedelju dana kasnije, njihovi borci zauzeli su Mabij, drugo uporište SDF-a. Oni sada marširaju na Kobane, koji su Kurdi spasili 2015. godine.
Erdogan je nedavno najavio ofanzivu protiv Kurda kako bi osigurao očuvanje „bezbedne zone“ koju su njegove snage tamo uspostavile, piše The Economist.
Džihadisti iz grupe Hajat Tahrir al Šam (HTS) verovatno su za svoju operaciju dobili odobrenje Turske. Međutim, Turska nije mogla da predvidi šta će se dalje događati. Iako je ovo dobitak za nju, budućnost Sirije je neizvesna.
Ili će biti još više haosa, pa čak i novog rata, ima mnogo iznenađenja koja bi mogla da se nađu iza ugla.
Međutim, Erdoganov uticaj u Siriji je jači nego ikad. Godinama je Turska u Siriji bila talac Rusa koji su vladali vezdušnim prostorom i operacijama. Dok su Turci delovali južno od granice.
Strahovali su od ruske i režimske ofanzive na Idlib, provinciju gde je nastao HTS 2017. godine. Takav napad bi na stotine hiljada Sirijaca proterao u Tursku. Opasnost od toga više ne postoji, a kao rezultat toga, ruski pritisak na Tursku je oslabio.
Više od tri miliona sirijskih izbeglica živi u Turskoj. Verovatno će mnogi od njih odlučiti da se vrate u svoju zemlju. Većina će, međutim, nekoliko puta da razmisli o tome, jer ipak je njihova zemlja 13 godina krvarila u ratu.
Turska makar malo može da odahne, jer ne mora da brine da će novi talas Sirijaca da pohrli na njene granice, a ima i povod da očekuje da mnogi od njih krenu nazad u svoju zemlju.
Mnogo važnije, Erdoganov režim ima šansu da udari na SDF, koji turska smatra produženom rukom Radničke partije Kurdistana (PKK), njenog zakletog neprijatelja.
Da je Asadov režim uspeo da odbije pobunjenike na vratima Damaska, Kurdi bi zadržali ili čak proširili svoju zonu uticaja. Umesto toga, oni se suočavaju sa turskim plaćenicima na severu zemlje i potencijalnim arapskim nemirima u drugim delovima.
Sunitski Arapi koji čine većinu u oblastima koje su pod kontrolom Kurda, žive bolje pod vladavinom SDF-a nego Islamske države ili „asadovaca“. A sada, kada je režim nestao, Arapi više nemaju razloga da podrćžavaju SDF, kaže Fabris Balanš, akademik koji proučava ovaj region.
„Kurdi su potpuno izolovani. Jedina stvar na koju još uvek mogu da računaju jeste američka zaštita, ako ovi budu postavili svoje vojnike tamo. Erdogan se nada da to može da promeni i da postoji šansa da ubedi Trampa da svoje vojnike pošalje nazad prvog dana čim bude ušao u Belu kuću“, dodaje Balanš.
Te nade, naravno, nisu uzaludne. Tramp je 2019. povukao američke snage sa sirijske granice i ustupio tepih turskim trupama. Ranije ove godine, on je pomenuo potencijalno potpuno povlačenje iz Sirije. Članovi njegovog tima, kao što su Majk Valc, njegov savetnik za bezbednost i Mark Rubi, pretpostavljeni državni sekretar, možda ga odgovore od te ideje, s obzirom na to da su obojica bliska Kurdima.
Erdogan je prošlog meseca pominjao da su pregovori sa PKK mogući. Njegov glavni saveznik, Devlet Bahčeli, pozvao je Abdulaha Odžalana, zatvorenog lidera PKK-a da „zakopa oružje, jer bi od tog trenutka njihov put bio jasan“.
PKK je oslabljen unutar Turske, ali i u severnom Iraku. Na desetine kurdskih političara su u turskim zatvorima. Od početka novembra, Turska je krenula sa novim napadima na glavnu kurdsku stranku u zemlji.
Erdogan nema nameru da pregovara sa Kurdima, već da ih oslabi, kako u zemlji tako i pritiscima u Siriji.
Tagovi
