Pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u drugom kvartalu koji je, posle Litvanije, najmanji u Evropi, ne znači mnogo jer je to „tipično za sitomašne zemlje“, rekao je danas profesor FEFA fakulteta u Beogradu, Goran Radosavljević.
„U svetu ima najmanje još desetak nerazvijenih zemalja koje imaju manji pad od Srbije, a Belorusija u prvoj polovini 2020. godine zvanično ima privredni rast“, rekao je Radosavljević za agenciju Beta.
Manji pad BDP-a Srbije nego drugih evropskih zemalja nije, kako je rekao, rezultat dobre ekonomske politike države, već strukture privrede koja je bazirana na sektorima koji nisu pretrpeli veliki pad usled pandemije.
Premijerka Srbije Ana Brnabić rekla je juče da je drugi kvartal završen s padom BDP-a od 6,5 odsto, iako je projektovan bio mnogo veći, minus 15,4 odsto.
Ona je rekla da je već u junu ostvaren blagi rast od 0,1 odsto i da je Srbija u drugom kvartalu bila druga najbrže rastuća ekonomija u Evropi, odmah iza Litvanije.
Radosavljević je međutim rekao da predstavnici vlasti objavljivanjem informacija pre no što ih saopšte nadležne službe, „derogiraju institucije“.
„Do početka epidemije, Ministarstvo finansija je objavljivalo prezentaciju sa detaljnim makroekonomskim podacima, pa su mogli da se prate i uporedjuju s prethodnim periodom, naročito podaci o spoljnoj trgovini, ali je ukinulo tu praksu, verovatno usled loših rezultata“ rekao je Radosavljević.
Dodao je da istovremeno predstavnici vlasti saopštavaju rezultate o ‘fenomenalno’ niskom rastu pre no što to učine nadležne institucije i time neopravdano sebi pripisuju zasluge.
On je rekao da, sudeći po objavljenim podacima o industrijskoj proizvodnji, rast vuku prehrambena, hemijska i Naftna industrija Srbije koja prošle godine zbog remonta nije radila.
Međutim, posmatranje kratkih serija podataka, po rečima Radosavljevića, ništa ne govori o jednoj ekonomiji.
(Beta)
Tagovi
