Kada je trio mušterija koje su platile put u svemir poleteo ka Međunarodnoj svemirskoj stanici u pratnji jednog astronauta, njihov put je reklamiran kao prekretnioca za komercijalizaciju svemirskih letova.
Za španskog kuvara Hosea Andresa, vlasnika Mišelinove zvezde, poslednji privatni let u svemir predstavljao je novo dostignuće – paelja je prvi put poslata u orbitu.
„Astronauti iz različitih zemalja, drugih nacionalnosti i životnog puta – svi zajedno jedu valensijsku paelju. To me čini jako ponosnim“, napisao je Andres na društvenim mrežama, a prenosi Gardijan.
On je poslednji u nizu svetski poznatih kuvara koji su svoju pažnju usmerili ka svemirskoj hrani, težeći time da obezbde raskošne obroke umesto dehidriranih verzija makarona sa sirom i koktela od kozica koji su inače na meniju.
Među pionirima uvođenja kvalitetnih obroka u svemirsku ponudu bili su francuski kuvari Tjeri Maks i Alan Dukas. Obojica su sastavila repertoar jela koja se kreću od govedine burginjon do tarta od badema.
Neki od španskih kuvara su otišli i korak dalje, tražeći da svoj brend kuvanja koje pomera granice prenesu u svemir. Prethodne godine je Anhel Leon, koji radi u restoranu „Aponiente“ – nagrađenom sa tri Mišelinove zvezde – punudio jelo od pirinča bogato hranljivim sastojcima kuvano u kolagenu ekstrahovanom iz riblje krljušti za članove NASA ekspedicije.
Antoni Luiz Aduric iz prestižnog „Mugarica“ je težio tome da svoju ponudu učini nutritivnom i funkcionalnom, imajući u vidu da mikrogravitacija može uticati na čulo ukusa.
„Do sada su u svemir putovali ljudi koji su trenirani da izgrade spartanski duh i mogućnost da prežive u ekstremnim okolnostima“, rekao je Aduric.
On je dodao da će se situacija sada izmeniti jer „ljudi koji sada mogu da idu u svemir će želeti da jedu ukusnu hranu i uživaju“.
Ulazak kuvara u oblast kojom su dominirali naučnici za hranu nije jednostavna promena. Tim koji stoji iza Andresa je proveo više od godinu dana doterujući paelju za slanje u svemir.
Čaris Grej je jedna od članica tima koja smatra da naučnici prevashodno misle od nutritivnim aspektima i kalorijama.
„Moj cilj je da ispunim očekivanja vašeg nepca za hranom“, rekla je ona.
Pravila su striktna. Jela moraju da budu dovoljno nutritivna, moraju da prežive sterilizaciju kojom se uklanjaju mikrobi, a koja se postiže temperaturom od 121 stepen Celzijusa, a potrebno je izbegavati i sve što je u tečnom obliku.
Nije bilo moguće izbeći ni korišćenje vrećice obložene folijom za serviranje hrane.
„Ljudi iz NASA su mi na jednom od prvih sastanaka saopštili da moram da zaboravim na potrebu da hranu učinim lepom za oko“, dodala je Grej.
Tim još uvek nije dobio nikakve informacije od posade, ali je Grej zadovoljna kako su jela ispala na kraju.
„Neću reći da su jela savršena i da su tačno ono što dobijate iz tiganja za paelju, s obzirom na to da ne možete u potpunosti da preslikate originalan proces kuvanja. Međutim, ta jela su verovatno nešto najbolje što možete pojesti iz folije“, zaključila je Grej.
Paelja potiče upravo iz Valensije i u prevodu znači „za nju“, što je čini jelom koje tradicionalno spremaju muškarci, uglavnom prilikom udvaranja. S obzirom na svoju jednostavnu osnovu i mogućnost velikog broja izmena originalnog recepta – u Valensiji se kaže da ima onoliko paelja koliko ima i ljudi koji ih prave. Originalni recept podrazumeva pirinač začinjen šafranom sa pilećim i zečijim mesom, ali je godinama nastao veliki broj varijacija, od kojih je najpoznatija ona sa morskim plodovima.