Sedam miliona Palestinaca na Bliskom istoku žive mahom u Pojasu Gaze, na okupiranoj Zapadnoj obali, u Izraelu, ali i Jordanu, Libanu, Siriji, Egiptu i drugde.
„Ni te zemlje Bliskog istoka ni zemlje u Evropi nemaju precizne brojke“, kaže Keli Petilo, koja u Evropskom savetu za spoljne odnose istražuje Bliski istok.
Agencija UN koja pruža pomoć palestinskim izbeglicama (UNRWA) navodi da pomaže 5,9 miliona Palestinaca u 58 divovskih izbegličkih kampova u Jordanu, Siriji, Pojasu Gaze, Zapadnoj obali i istočnom Jerusalimu.
Ali, niti UNRWA radi u svakoj zemlji, niti se svi Palestinci vode kao izbeglice.
Tokom Nakbe, progona Palestinaca iz tadašnje oblasti Palestine pod britanskim nadzorom (1948), oko 700.000 ljudi je izgnano iz domova. Oni koji su još živi i njihovi potomci danas često zvanično nemaju nijedno državljanstvo i zahtevaju pravo da se vrate onde gde su živeli.
„Zahtev za pravom na povratak je centralna tačka palestinskog identiteta“, kaže Peter Lintl, saradnik Nemačkog instituta za međunarodne i bezbednosne poslove.
Pravo na povratak je ukotvljeno u rezoluciji UN 3236 iz 1974. godine i Ženevskoj konvenciji.
Ali, kako kaže Petilova, povratak više nije igrao veliku ulogu u mirovnim pregovorima 1994. u Oslu niti se pominje u rezolucijama Saveta bezbednosti koje se bave sukobom Izraela i Palestinaca.
Palestinci u Libanu
Prema procenama UNRWA od ovog leta, u Libanu ima oko četvrt miliona Palestinaca. „Druge procene govore o skoro pola miliona njih“, kaže Petilova, podsećajući da Liban nije imao popis stanovništva gotovo čitav vek.
„To je zbog bojazni da bi popis mogao da prikaže drukčije demografske podatke od onih na kojima je utemeljena politika u Libanu“, kaže ona. Naime, u Libanu se vlast deli po konfesijama, tako što premijer mora biti sunit, predsednik hrišćanin, a prvi čovek parlamenta šiit.
„Rekla bih da je Liban najviše neprijateljska zemlja za Palestince i, zapravo, za sve izbeglice koje su tamo“, smatra Petilova.
Prema UNRWA, četiri od pet Palestinaca u Libanu žive ispod granice siromaštva. Decenijama su sistemski diskriminisani pri zapošljavanju, a ne mogu ni da poseduju nepokretnosti.
Palestinci u Jordanu
Ova kraljevina je jedina arapska zemlja koja je dala državljanstva Palestincima prognanim tokom Nakbe.
„Više od polovine jordanske populacije ima palestinsko poreklo. Kraljica Ranija (Rania) ima palestinske korene. Pitanje palestinske države u Jordanu ima veliku podršku stanovništva i vlasti“, kaže Petilova.
Oko 2,3 miliona Palestinaca su u Jordanu registrovani kao izbeglice.
Ipak, kralj Abdulah II (Abdullah) rekao je da Jordan neće primati izbeglice iz aktuelnog rata koji je započeo napadima islamističkog militantnog Hamasa, koji EU, SAD i druge zemlje smatraju terorističkom organizacijom.
Palestinci u Egiptu
„Stanje Palestinaca u Egiptu je najneizvesnije“, kaže Petilova za DW. „Oni žive u zakonskom limbu.“
U Egiptu naime ne deluje UNRWA. Procenjuje se da između 70.000 134.000 Palestinaca živi onde.
Egipat kontroliše jedini granični prelaz iz Pojasa Gaze koji nije pod kontrolom Izraela. Međutim, i ta granica je mahom bila zatvorena tokom dugogodišnje izraelske blokade Gaze.
Vlastodržac u Kairu, predsednik Abdel Fatah al Sisi (Abdel Fattah el-Sissi) više puta je rekao da granični prelaz Rafa (Rafah) neće postati kapija za beg Palestinaca iz Gaze.
Palestinci u Siriji
UNRWA vodi devet zvaničnih i tri nezvanična izbeglička kampa za Palestince u Siriji. Tamo je oko 438.000 ljudi.
Građanski rat u Siriji je u poslednjih dvanaest godina dodatno narušio položaj Palestinaca u Siriji. Infrastruktura je pretrpela znatne štete.
Pre dve godine su UN saopštile da 82 odsto ljudi kojima finansijski pomažu u Siriji zapravo živi ispod granice apsolutnog siromaštva.
Palestinci u Izraelu, Gazi i na Zapadnoj obali
Prema palestinskoj Centralnoj kancelariji za statistiku, preko 150.000 Palestinaca je i posle Nakbe ostalo na teritoriji koja je proglašena za državu Izrael 1948. godine.
Do 2020. njihov broj je porastao na 1,5 miliona, od kojih 17 odsto ima izraelsko državljanstvo, kažu zvanični izraelski podaci.
Ti Palestinci se često nazivaju „izraelskim Arapima“ ili „arapskim građanima Izraela“, kaže Amdžad Iraki (Amjad Iraqi), urednik izraelskog časopisa „+972 Magazine“ koji je i sam Palestinac.
„Duga je istorija upotrebe sintagme ‘izraelski Arapin’ kako bi se negirao palestinski identitet“, kaže Iraki za DW.
Pa ipak, dodaje on, Palestinci sa državljanstvom Izraela su „zakonski privilegovani“ u odnosu na preko pet miliona Palestinaca iz Pojasa Gaze i sa Zapadne obale. Iako, dodaje Iraki, čak i sa izraelskim državljanstvom Palestinac ostaje „građanin drugog reda“ u odnosu na Jevreje.
„Ima pojačane ekonomske i društveno-političke integracije, ali politički konflikti između jevrejskih i arapskih Izraelaca eskaliraju onako kako izraelska radikalna desnica jača“, kaže Peter Lintl za DW.
On kaže da je zanimljivo primetiti da su se, posle Hamasovih terorističkih napada 7. oktobra, u celom arapskom svetu upravo Palestinci u Izraelu najjasnije distancirali od tih napada.
Tagovi
