Danas je glavna podela u Srbiji za i protiv Vučića. Ta podela je u dobroj meri i afektivna i prikriva neke suštinske podele ili dileme srpskog društva. Možda bi odlazak Vučića i njegovog modela vlasti i bio preduslov da se normalnije te dileme postave i eventualno razreše, a možda će ih ipak na kraju autoritarno razrešiti Vučić i poštedeti društvo demokratskog mrcvarenja. Samo je pitanje kakve će posledice ovakav Vučićev metod propagande spržene zemlje koju sprovodi medijska hunta ostaviti na društvo. Neka vrsta usklađenosti politike i propagande je ipak neophodna.
Okačen je pre neki dan i veliki transparent između dve bandere na kojem piše „Pambukovici je najvažniji Vučić“. Bio je tu i notorni Dodik. Bilo je i prasića na ražnju. I sve je to dobar politički marketing, ali zna li Pambukovica da njen boljitak direktno zavisi od geopolitičkih orijentacija ove zemlje? I šta je po tom pitanju Pambukovica zaključila iz Vučićeve i Dodikove posete? A Vučiću je kao bitnije šta misli Pambukovica nego „kolektivni Zapad“.
Kako je samo Vučić dobro bio fragmentisao političku scenu i blokirao potencijalne saveze: SPS, Dveri i Zavetnici, da su išli zajedno, imali bi 2022. negde oko 20 odsto glasova, a sad već zajedno nemaju više od 10 odsto. Pred nove beogradske izbore sve će biti teže Vučiću da projektuje „treći put“, pa čak i Nestorović, uprkos svom talentu sugestivnosti, neće biti toliko uverljiv ako za predstojeću „majku svih bitaka“ (inače metafora Sadama Huseina pred prvu „Pustinjsku oluju“), bude ostavljen van „pokreta“, odnosno ako ga Vučić pošalje u još jednu otkomandu.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 14. MARTA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
UZ SVAKI PRIMERAK NOVOG BROJA NEDELJNIKA DOBIJATE MAGAZIN „ISTORIJA“ NA POKLON
Tagovi
