Srbija beleži povećan broj zaraženih koronom, ali to kao da više nikoga ne zanima. Zdravstvene vlasti objavljuju uobičajene podatke o broju zaraženih i umrlih, kao i o broju osoba na bolničkom lečenju, i tu se otprilike sve završava.
Iako zvanična statistika kaže da je nešto više od šesnaest hiljada ljudi umrlo od korone od početka pandemije, Republički zavod za statistiku saopštio je pre nekoliko dana da se samo u prošloj godini čak 27.742 smrtna slučaja mogu povezati sa virusom.
No, teško je setiti se kada je poslednji put neko od političara i zdravstvenih radnika pozivao na vakcinaciju ili upozorio na poštovanje mera.
Nema razloga za paniku?
Poslednji podaci govore o oko 1.500 zaraženih na dnevnom nivou, i ističe se da to zahteva oprez. Zdravstveni navode da je još relativno mali broj onih koji zahtevaju bolničko lečenje i da stoga nema razloga za paniku.
Stručnjaci kažu da je u Srbiji trenutno već sedmi talas korona virusa, koji je otporan na dosadašnje vakcine, a da se nova cepiva očekuju na jesen.
Kao jedan od razloga povećanog broja slučajeva ističe se i sezona godišnjih odmora, pre svega letovanja u Grčkoj, koja beleži 10.000 zaraženih dnevno, ali i dolazak velikog broja naših ljudi koji su na radu u Zapadnoj Evropi, gde je takođe veliki broj zaraženih na dnevnom nivou.
Pojačanje postojećih mera, koje se za sada odnose samo na nošenje maski u zdravstvenim i socijalnim ustanovama, očito nije na dnevnom redu.
Epidemiolog Zoran Radovanović kaže „da je problem što je Srbija mere primenjivala samo u prvom talasu od marta do maja 2020. godine, a i tada su bile nepotrebno radikalne“.
„Od tada imamo politiku spontanog prokužavanja na mala vrata. To je bila politika da se osluškuje glas naroda, jer mi imamo demagoški režim kome je važan samo rejting“, kaže Radovanović za DW.
Zamor ljudskog materijala
Novinar Teofil Pančić, koji je u svojim kolumnama često kritikovao stroge mere, pak kaže da ljudi ne mogu stalno da žive u vanrednim situacijama, „bile one opravdane ili ne“.
„Normalno je da postoji zamor ljudskog materijala, pogotovu ako ljudi smatraju da su neke mere pucanje na muvu iz puške. Prosto, ovo predugo traje, ne vidimo neke efekte toga da se odričemo normalnog života, i to nije samo u Srbiji, to osećanje je prisutno svuda u svetu. To je deo ljudske psihologije“, kaže Pančić za DW.
Zoran Radovanović napominje da je u Srbiji dodatni problem „odsustvo autoriteta“. „Krizni štab je izgubio svaki ugled. Oni služe samo za srpdnju, i svesni su šta god da kažu narod to neće da prihvati, a pošto su pod dominantnim uticajem politike onda ništa i ne govore. Sa druge strane, interes političara je da se ne talasa“, dodaje on.
Radovanović primećuje da je to i globalni problem „jer se svuda ustežu da uvedu oštrije mere zato što je ljudima prosto dosta svega“.
Neki epidemiolozi u Srbiji upozoravaju da je brže širenje virusa razlog da se ponovo razmisli o obaveznom nošenju maski, pre svega u zatvorenim prostorima, i Teofil Pančić to vidi kao posao epidemiologa:
„Epidemiolozi misle da je epidemija nešto najvažnije na svetu, kao što generali misle da se sve vrti oko vojske, ili kao što novinari misle da se sve vrti oko medija. Razumem tu vrstu izjava, ali mislim da to nije realno“, kaže on.
„Dok god je situacija takva da nema dramatičnog povećanja broja umrlih i hospitalizovanih, ne verujem da je moguć povratak na nešto iz čega su se ljudi jedva izvukli“, smatra Pančić.
Plodno tlo za teorije zavere
Srbija je na početku pandemije bila šampion vakcinacije, ali to je davno prošlo vreme. Do danas, prema oksfordskoj datoteci Our World in Data, svega je 47,5 odsto stanovnika potpuno vakcinisano.
Na vakcinaciju podsećaju retki bilbordi na vozilima javnog prevoza, koji su i dalje tu više zbog lenjosti da se uklone nego što je reč o organizovanoj propagandi vakcinacije.
„Meni je tu veći problem što se pokazalo da naše društvo spada u ona društva koja su podložnija teorijama zavere, i da je stoga nedovoljan procenat ljudi uopšte prošao kroz vakcinaciju“, kaže Teofil Pančić. „Preživećemo dakle pandemiju, ali taj podatak je za nas jako porazan.“
Tagovi
