Gde završe plastične slamčice nakon što popijemo omiljeni smuti, late ili koktel? Kada je Evropska komisija nedavno najavila zabranu upotrebe plastičnih jednokratnih proizvoda, mnogi su tek tad saznali da oni čine većinu otpada pronađenog u okeanima, i do 80 odsto, prema podacima Ujedinjenih nacija.
Brojne kompanije su takođe reagovale, najavivši da će plastične slamčice zameniti papirnim u svojim objektima, ili onim od materijala koji mogu da se recikliraju. Međutim, i svako od nas može učiniti nešto po tom pitanju, a posebno kao preduzetnik sa dobrom idejom. Sve dosad navedeno imao je na umu Beograđanin Dragan Filipović, kada je odlučio da postane pionir u proizvodnji papirnih slamčica u Srbiji.
Njegovo porodično start ap preduzeće „Fill“ je početkom maja počelo da proizvodi biorazgradive papirne slamčice i plasira ih na našem, ali i na tržištu Austrije i Slovenije.
„Pre godinu dana sam došao na ideju, razgovarajući sa prijateljima koji rade u ugostiteljskim objektima, ali i učeći o posledicama gomilanja plastičnog otpada. Shvatio sam da i na našem tržištu treba pronaći alternativu plastici za jednokratnu upotrebu i istraživanjem došao do kompanije u Kini, čije mašine proizvode papirne slamčice, čaše i kese“, počinje priču Dragan.
Sa prijateljima inženjerima je posetio Kinu, ali i nekoliko sajmova u Evropi i Aziji, kako bi u potpunosti razumeo proces kreiranja ovog proizvoda, kog na našem tržištu u tom trenutku nije bilo.
„Za papirne čaše i kese u Srbiji svi znaju već godinama, ali kad ljudima pomenem slamčice, većina njih me pita ’Kako to misliš, papirne slamčice?’ Svi se prijatno iznenade i odlično reaguju kad vide kako izgledaju, a naročito deca. Prijatelji su bili sumnjičavi prema mojoj zamisli, a sad svi govore kako je sjajna – u svetu se plastični proizvodi za jednokratnu upotrebu postepeno ukidaju, od plastičnih kesa, preko čaša do slamčica“, navodi Dragan.
Manje je poznato da su, kroz istoriju, slamčice prvobitno proizvođene od ražane slame, pa papira, a da su u plastičnoj formi postale popularne tek sredinom prošlog veka. Biorazgradive slamčice koje proizvodi „Fill“ su od posebnih vrsta papira, koje se lepe brašnom i šećerom, a potom oblažu šarenim papirom u raznim bojama i veličinama.
Dragan kaže da su pojedini ugostitelji u Srbiji prepoznali važnost prelaska na ekološki održive proizvode i zainteresovani su za njegovu ponudu, kao i nekoliko distributera. Ono što ga je posebno motivisalo da pokrene ovaj posao nije bilo samo dobra reakcija ljudi na papirne slamčice, već i loša reakcija mnogih životinjskih vrsta na one od plastike:
„Kada ribe vide plastičnu slamčicu, pomisle da je glista i progutaju je. Kornjače u morima najčešće umiru upravo zbog konzumiranja plastičnog otpada. Kao kompanija ćemo pokrenuti i edukacije na ovu temu, jer mnogi ljudi u našoj zemlji nisu svesni kako i koliko plastika utiče na prirodu, a time i na svakog od nas. Konkretno, plastičnu slamčicu koristimo tek nekoliko minuta, a potom joj je potrebno i do tri veka da se razgradi u prirodi,“ naglašava Dragan.
U trenutku pokretanja posla, bilo je potrebno da uloži sredstva u mašine, sirovinu, opremanje magacina i proizvodnog prostora. Pored sopstvenih sredstava, dodatni kapital je obezbedio iz kredita programa socijalnog bankarstva „Korak po korak“, u okviru kog Erste Banka nudi i mentorsku podršku za razvoj poslovanja, kao i umrežavanje sa biznisima kojima njegov proizvod može biti koristan.
Kampanje koje se sprovode širom sveta sa clijem manje upotrebe jednokratnih plastičnih proizvoda su sve popularnije. Ova tema dobija na značaju i na društvenim mrežama, pa tako na Instagramu haštagovi koji promovišu nekorišćenje plastičnih slamčica (#refusethestraw, #noplasticstraws i sl) imaju više od 120.000 objava, a #paperstraws preko 60.000.
Dragan se nada da će i ovdašnja javnost, institucije, ali i privreda prepoznati ovu temu kao značajnu, kao i da će zelena ekonomija u Srbiji zaživeti u većoj meri.
