Kada sam pozvao Čaka Kolinsa 24. novembra, bio je zalepljen za jednu od najmračnijih tabela koje dokumentuju ekonomsku i društvenu situaciju u Americi.
Kolins proučava nejednakost u Institutu za studije politike, progresivnom tink-tenku, i od marta je beležio kako se kolektivno bogatstvo američkih milijardera menjalo tokom pandemije koronavirusa. U prethodnim recesijama, navodi Kolins, milijarderima se dešavalo isto što i nama; bilo je potrebno da prođu tri godine pa da se 400 najbogatijih ljudi sa Forbsove liste oporavi od gubitaka tokom velike recesije 2008.
No u recesiji usled koronavirusa iz 2020, većina milijardera ne samo da nije ostala bez majice, već su navukli skupocene kapute i rukavice napravljene od suvog zlata – hoću da kažem, obogatili su se više nego ikada ranije.
Na dan kada sam razgovarao sa Kolinsom, dok je vrednost berze bila na istorijskom vrhuncu, on je pratio milijardere koji su prešli tu depresivnu granicu: jedan bilion dolara. To je količina novog bogatstva koje su zgrnuli američki milijarderi od marta, na početku razarajućeg lokdauna koji su državne i lokalne vlasti uvele da bi sprečile širenje pandemije.
Osamnaestog marta, piše u izveštaju koji su sastavili Kolins i njegove kolege, 614 američkih milijardera zajedno je imalo 2,95 biliona dolara. Kada se berza zatvorila 24. novembra, bilo je 650 milijardera, a njihovo zajedničko bogatstvo bilo je skoro četiri biliona dolara. U najgoroj ekonomskoj krizi od tridesetih godina prošlog veka, bogatstvo američkih milijardera poraslo je za trećinu.
Teško je zamisliti jednostavniju i opsceniju ilustraciju toga koliko američki ekonomski i politički sistem nije fer.
„Ekonomija sada izgleda kao kada neko baci novčić i kaže ‘Ako je pismo, ti dobijaš; ako je glava, ja gubim’, kako bi se imućnost širila ka vrhu“, rekao mi je Kolins.
Milijarderi su zgrnuli svoje nove milijarde u trenutku kada su milioni Amerikanaca upali u ozbiljne finansijske nedaće. Više od 20 miliona ljudi ostalo je bez posla na samom početku pandemije. Skoro 13 miliona ljudi u Sjedinjenim Državama nalazi se na granici da izgubi prihode koji ih drže tik iznad gladi i beskućništva.
Narodne kuhinje širom zemlje očekuju još veći priliv nevoljnika. Ako se dozvoli da istekne federalni moratorijum na deložacije, milioni Amerikanaca moraće da plate zaostale kirije – a to će verovatno dovesti do talasa novih izbacivanja iz stanova.
Zašto milijarderima u Americi ide toliko dobro u vreme kada toliko drugih Amerikanaca pati? Deo priče je u nejednakosti u Americi. Deonice su uglavnom u vlasništvu bogatih, a berza se oporavila od pada na početku pandemije mnogo brže nego ostali delovi privrede.
No neki milijarderi imaju i koristi od ekonomskih i tehnoloških trendova koji su se ubrzali u pandemiji. Među njima su vlasnici i investitori u prodajne gigante kao što su Amazon, Walmart, Target, Dollar Tree i Dollar General, koji ove godine beleže ogromne profite, dok njihovi manji rivali nestaju sa scene.
A tu su i kompanije koje su se kladile na rapidnu digitalizaciju svega. Erik Juan, generalni direktor kompanije Zoom, postao je milijarder 2019. godine. Sada se vrednost njegove imovine procenjuje na 20 milijardi dolara. Apurva Mehta, osnivač kompanije za dostavu namirnica Instacart, lane nije bio u društvu milijardera; ove godine, nakon rasta potražnje i nove runde investicija koje su naduvale vrednost njegove kompanije, lagano je u tom klubu. Den Gilbert, gazda kompanije Quicken Loans, bio je težak manje od sedam milijardi u martu; sada nadgleda portfolio od više od 43 milijarde.
Ali kao i u ostatku privrede, postoji velika stratifikacija među samim milijarderima – oni bogati su postali još bogatiji od „siromašnijih“ u ovoj godini.
Od nekih brojki može da vam se zavrti u glavi. Džef Bezos, osnivač Amazona, bio je vredan oko 113 milijardi dolara na početku pandemije. Sada ima 182 milijarde dolara – povećanje od oko 69 milijardi. Džim, Elis i Rob Volton, troje najvećih deoničara Volmarta, skupa su zaradili 47 milijardi dolara tokom pandemije.
Pre dve godine, Bezos je bio jedini „centimilijarder“ na planeti – neologizam za ljude čiji imetak prelazi 100 milijardi dolara. Sada ih ima petorica – sem Bezosa, tu su Bil Gejts, Mark Zakerberg, Ilon Mask i Bernar Arno, francuski tajkun luksuznih proizvoda. Arnoovo bogatstvo na početku pandemije se survalo, ali potražnja za nekim luksuznim dobrima vratila se prethodnih meseci, pa ga više ne boli glava.
I politička pozornica bila je naklonjena milijarderima ove godine. Pre godinu dana, Berniju Sandersu i Elizabet Voren davale su se dobre šanse da prigrabe nominaciju Demokratske partije za predsedničku trku, a komentatori poput mene pozivali su na ekstremne mere, poput ukidanja milijardera.
No sada oni mogu lakše da dišu. Džozef Bajden, ne Sanders niti Vorenova, biće naredni predsednik. Bajden je donatorima u svojoj kampanji prošle godine rekao da veruje da su bogataši „jednako patriotski nastrojeni kao i siromasi“ i naveo da se „ništa suštinski neće promeniti“ za imućne kada on postane predsednik.
Mogućnost da Senat ostane u rukama republikanaca – ili da bude tesno podeljen – takođe prija milijarderima. Neki od najambicioznijih pokušaja liberala da uzdrmaju sliku nejednakosti – poput opoziva poreskih olakšica koje je doneo Tramp, ili novih poreza na bogatstvo – verovatno neće proći.
Politička posledica može da bude opasnost koju uspon supermilijardera predstavlja po američku demokratiju – da će oni iskoristiti svoj novac da sagrade političku tvrđavu oko sebe, da steknu još više moći i uticaja.
„Postoji rizik od pojave smrtonosne spirale oligarha“, rekao mi je Kolins. „Para ide na paru, moć ide na moć, a bogati koriste svoju moć da izmene pravila, ne bi li stekli još više para i još više moći.“
Kolins se ipak nada da možemo da izbegnemo tu spirali. On navodi da bi ekstremna nejednakost mogla da dovede do političke pobune. Možda će naši lideri, kada uvide koliko je pandemija oštetila Amerikance-nemilijardere – početi da se bore za radnička prava, za dostupniju zdravstvenu zaštitu i brigu o deci, za progresivno oporezivanje koje bi moglo da smanji disparitet između onih na vrhu i svih ostalih.
U nedostatku takvih reformi, kaže Kolins, budućnost ne izgleda dobro.
„Čvor koji se stvara biće teško razmrsiti na miran način“, kaže on.
Ovaj tekst objavljen je u novom broju Njujork tajmsa na srpskom, koji se dobija na poklon uz svaki primerak Nedeljnika od četvrtka, 10. decembra
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs
Tagovi
