FEFA fakultet i Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu, organizacijom konferencije Industrija 4.0, 20. aprila obeležili su desetogodišnjicu od kada je ovaj pojam prvi put formulisan, na Industrijskom sajmu u Hanoveru.
Na konferenciji je istaknut presudan značaj promene privredne strukture Srbije u pravcu proizvodnje proizvoda i usluga sa višom dodatom vrednošću, podržanih primenom novih tehnologija i načina poslovanja unutar paradigme Industrija 4.0. Na taj način može se značajno ubrzati ekonomski razvoj koji uključuje dostizanje održivih stopa privrednog rasta, visokih ekoloških standarda i smanjenja siromaštva. Na konferenciji se govorilo i o uspešnim primerima primene inovativnih rešenja u različitim industrijama.
Privreda, poljoprivreda, energetika i zdravstvo, kao stubovi ekonomskog i društvenog razvoja, udruženi sa obrazovanjem, prepoznati su kao oblasti u kojima primena Industrije 4.0 može drastično promeniti i unaprediti funkcionisanje. O tome su govorili i koji dekani dr Radivoje Mitrović (Mašinski fakultet) i dr Milan Nedeljković (FEFA) ističući kako se nalazimo u prelomnom trenutku po pitanju razvoja društva, ekonomije i obrazovanja.
Prvi panel bio je posvećen optimizaciji poslovnih procesa primenom novih tehnologija iz Industrije 4.0, a Vojin Vukadinović (Metalac), Milovan Luković (Sloboda, Čačak) i Slobodan Janković (INMOLD), saglasili su se kako je u doba pandemije automatizacija na bazi informacionih tehnologija i sama digitalizacija održala veliki broj industrija. Tokom njenog trajanja, izazovi sa kojima su se i ranije susretali ostali su prisutni, ali u snažnijem obliku, te je edukacija zaposlenih, investiranje u ljudski kapital moralo da ide u korak sa razvojem novih tehnologija i njihovim zamahom koje su posebno dobile u doba pandemije.
„Jedan od najvećih zahteva je da svaka firma postane tehnološka. Mi smo se odlučili da umesto da uvodimo novi, postojeći sistem pretvorimo u digitalnu formu. Zbog toga, prednost našeg rešenja jeste to što se, umesto da prepisujemo, sami prilagođavamo digitalizaciji”, objašnjava Vukadinović.
Primer prilagođavanja istakao je i Slobodan Janković – program dualnog obrazovanja koji se sprovodi u kompaniji INMOLD po uzoru na austrijske sisteme ima za cilj uključivanje ljudi u industriju 4.0, te prevazilaženje problema nedovoljno obučenog kadra. Važnost ulaganja u ljudski faktor, iz iskustva svih kompanija, ukazao je na orijentisanost nove tehnologije ka čoveku, ali samo ukoliko on na to prethodno i pristane.
Način i zastupljenost primene IoT (interneta stvari) jedan je od pokazatelja prihvatanja. Panelisti David Blaževski (Fresh AgTech), dr Vladimir Polaček (Naučni institut za veterinarstvo); Gordan Bašić (Udruženje proizvođača grožđa i vina),
Senka Gajinov (DunavNET) i dr Milan Dobrota (Agremo), podelili su svoja iskustva iz oblasti poljoprivrede.
Kao najveći izazov istakli su manjak svesti o tome kakve benefite mogu doneti informacioni sistemi i koliko je krajnja analitička vrednost, ne samo profitabilna, već sve neophodnija. Kao potencijalno rešenje, Gordan Bašić vidi jedan softver koji bi integrisao sve podatke različitih proizvođača iz ove oblasti. Prema njegovim rečima, korišćenje istih dovelo bi do zajedničkih zaključaka i ubrzalo sam proces prilagođavanja i prihvatanja novih modela ponašanja.
Sličan osvrt o važnosti međusobne saradnje i jednom integrisanom sistemu, iznet je i na panelu koji se ticao oblasti zdravstva. Dr Nataša Milić (Medicinski fakultet) istakla je kako prvi korak po pitanju digitalizacije i primene industrije 4.0 treba da bude uvođenje jednog integrisanog sistema koji bi obezbeđivao bolji kvalitet podataka, manje grešaka i redukovanje utrošenog vremena na unos svih podataka od strane lekara. „Sistem bi ujedno omogućio da shvatimo i nove obrasce u samom toku bolesti, dijagnostici i terapiji. Zdravstveno polje nema granice u implementaciji ove tehnologije i ono što ona može da uzrokuje jeste prava revolucija u dijagnostici i lečenju“, objasnila je dr Milić.
Panelu Industrija 4.0 u zdravstvu prisustvovali su i prof. dr Aleksandar Todorović, (Stomatološki fakultet), dr Vladica Tintor (NovoNordisk) i Mladen Lazarević (Seven Bridges) koji su se takođe saglasili po pitanju koliko tehnologija može i već uveliko menja zdravstvo – posebno je istaknuta i mogućnost personalizovane medicine koja omogućava da se na osnovu algoritma i ukrštanja sa genetskim i drugim podacima, pacijentu utvrdi terapija, ali i ustanovi predikcija stanja.
Upravo je predviđanje, zasnovano na „učenju po iskustvu“, na osnovu velike količine sakupljenih podataka, nešto sa čime se uveliko na globalnom nivou susreće sektor energetike. Zaštita životne sredine postalo je pitanje koje se po važnosti često stavlja uz zdravstvo. Posebnu primenu u ovoj oblasti zauzima veštačka inteligencija o čemu su na panelu Primena veštačke inteligencije u energetici govorili dr Iván Martén (Boston Consulting Group), Stephane Rousselet (Bain & Co), Nikola Jeličić (OMV) i Marko Marjanović (Microsoft).
Brzina redukcije štetnih emisija, kao i njihova predikcija uveliko se implementira u oblasti energetike u čemu, između ostalog, pomažu i mnoge kompanije. Primer predstavlja projekat za karbonsku neutralnost u kojem učestvuje Microsoft i to sa planom koji se odnosi na narednih 20 godina.
Nakon opservacije primene industrije 4.0 iz četiri najvažnija ugla, koliko god bila različita, ustanovljena je slična polazna tačka. To je da su međusobna saradnja i multidisciplinarno delovanje podjednako važni u svakoj od ove četiri oblasti. Udruživanje predstavlja odgovor na nepoznanice i nedovoljnu edukaciju po pitanju novih tehnologija, a osim toga ono pruža mogućnost da se tehnički kapacitet, najpre u vidu integrisanja, analize i tumačenja podataka, iskoristi u najboljem smislu. Istovremeno, sam proces udruživanja i integracije, neophodno je da isprati edukacija koja, gledana iz ugla celoživotnog procesa, treba postati podrazumevajuća u svakom obliku sistema.
Tagovi
