Znamo da je uloga lokalne vlasti stvaranje mogućnosti da se različiti glasovi čuju i da utiču. Blizina lokalne vlasti bi trebalo da olakša pojedincima da priđu i zagovaraju svoj interes. Znamo i da se očekuje da lokalni političari budu prilagođeniji jedinstvenoj kulturološkoj i društvenoj dinamici unutar svojih zajednica. Ovo razumevanje im omogućava da se zalažu za politike koje poštuju i zadovoljavaju potrebe i perspektive različitih grupa i inkluzivnijeg političkog pejzaža. Tada je veća verovatnoća da će pojedinci različitih etničkih grupa, polova, socioekonomskih statusa i orijentacija zauzimati pozicije moći i uticaja.
Znamo i da bi lokalne vlasti trebalo da budu u većoj meri sklone da se bave hiperlokalnim pitanjima koja možda neće dobiti toliko pažnje na višim nivoima vlasti. Ovo uključuje pitanja kao što su razvoj „susedstva“ na mikrolokaciji, podrška malim preduzećima i lokalizovane usluge. Ili da kreiraju politike koje odgovaraju jedinstvenim potrebama različitih demografskih grupa, npr. pristupačno stanovanje za mlade. I ne samo ovo. Znamo da angažovanje u lokalnoj demokratiji predstavlja ulaznu tačku za pojedince koji su novi u političkom životu. Ovo bi trebalo pomoći u izgradnji građanske pismenosti i samopouzdanja, osnažujući aktivizam nedovoljno zastupljenih grupa.
Znamo i to da u vremenima krize, lokalne samouprave igraju centralnu ulogu u reagovanju na vanredne situacije i oporavku. Različiti glasovi su neophodni u ovim situacijama kako bi se osiguralo da napori za pružanje pomoći budu inkluzivni i da se zadovolje različite potrebe pogođene populacije. Ova inkluzivnost na kraju jača strukturu zajednice i doprinosi živahnijem, dinamičnijem i pravednijem društvu.
Zato što znamo, ovu paradigmu lokalne demokratije zagovara Helvetas u 15 opština i gradova u okviru švajcarskog projekta Odgovorne lokalne finansije i uključivanje građana. Međutim, znamo i da zaboravimo. Koje nam paradigme nameću autoriteti, spada u domen ličnih osećanja.
Tagovi
