Parametarsko osiguranje (osiguranje bazirano na indeksu) potpuno je drugačiji koncept osiguranja u odnosu na tradicionalni. Tradicionalna osiguranja se zasnivaju na naknadi stvarno pretrpljene štete, što podrazumeva komplikovan proces utvrđivanja stvarne štete. Parametarsko osiguranje podrazumeva isplatu unapred ugovorene naknade ukoliko određeni, unapred dogovoreni parametar, premaši neki unapred dogovoreni limit, bez procenjivanja zaista pretrpljene štete. Kod parametarskog osiguranja prepoznajemo „okidač“ koji aktivira isplatu naknade. „Okidač“ je događaj kada neki parametar premašuje unapred definisan limit.
Napominjem da je veoma bitno postaviti parametar i limit tog parametra na takav način da je lako merljiv i jasan, kao i da se unapred dogovori metoda merenja i da merenje izvrši treća, nezavisna strana, od svih strana prihvaćena, koja će objektivno izmeriti parametre i omogućiti poređenje sa definisanim limitom. Takođe, kao parametar se definišu isključivo prirodne pojave jer na njih ne postoji nikakva mogućnost uticaja bilo koje zainteresovane strane, a moguće ih je precizno izmeriti od strane više referentnih i nezavisnih institucija.
Interesantni primeri parametarskog osiguranja su vezani za zaštitu poslovnih rezultata kompanija koje se bave industrijama koje su veoma osetljive na vremenske prilike. Na primer, proizvodnja hrane i pića (primer: sladoled i pivo u letnjoj sezoni čija prodaja zavisi od temperature), proizvodnja energije (vetar kod vetroparkova i vodostaj kod hidroelektrana), turizam (toplo vreme leti ili količina snega zimi)…
Međutim, ne može u potpunosti pokriti sve rizike. Naime, može se desiti da se definisani parametar ne premaši, a da osiguranik pretrpi štetu. Zato parametarsko osiguranje ne znači odbacivanje tradicionalnog osiguranja, već njegovu nadogradnju.
Zbog nedostatka statističkih podataka i iskustva, kao i zbog nedostatka potražnje, na našem tržištu još uvek ne postoji značajnija ponuda ove vrste osiguranja.
Tagovi
