Paroh SPC imenovan u UO Univerziteta Crne Gore, oštre reakcije javnosti

(Beta) – Opozicija, Udruženje pravnika i deo nevladinog sektora oštro je reagovao na odluku Vlade da imenuje paroha nikšićkog Srpske pravoslavne crkve i šefa izdavačke službe Eparhije budimljansko-nikšićke Nikolu Marojevića za novog člana Upravnog odbora Univerziteta Crne Gore.

Marojevića je za člana UO Univerziteta Crne Gore predložila ministraka prosvete, nauke, kulture i sporta Vesna Bratić. UO crnogorskog univerziteta ima 15 članova, a predstavnici Vlade čine trećinu ukupnog broja.

„Imenovanjem sveštenog lica u UO, najstarije i najznačajnije visokoškolske ustanove u Crnoj Gori, ozbiljno dovode u pitanje sekularni karakter države i autonomiju Univerziteta, koji su zajamčeni ustavom“, saopšteno je iz Upravnog odbora Udruženja pravnika.

To udruženje je izrazilo zabrinutost, kako su naveli, posebno zbog činjenice da je svešteno lice imenovano na predlog ministarke Bratić i na sednici kojom je predsedavao premijer Zdravko Krivokapić, oboje profesori crnogorskog univerziteta.

„Zbog toga, Udruženje pravnika podseća ne samo ministarku Bratić i premijera Krivokapića, već i celokupnu javnost, da je u svakom društvu koje baštini vrednosti savremene demokratije, akademska zajednica na većem stepenu društvenog razvoja u odnosu na dogmu, te da je Univerzitet Crne Gore osnovan da bi afirmisao nauku, a ne versku dogmu“, navedeno je u saopštenju.

Iz Centra za građansko obrazovanje je ocenjeno da se ovim činom urušava karakter svetovnosti te visokoškolske ustanove.

Legitimno je pravo Vlade da imenuje svog predstavnika na ovu funkciju, ali treba sve da zabrine kada ona u sekularnoj državi, koja bi morala da radi u interesu svih građana, nezavisno od toga koje su konfesije, zvaničniku jedne verske zajednice daje mandat da brani njene interese u krovnom telu jedinog državnog univerziteta, saopšteno je iz te nevladine organizacije.

Opozicione stranke su ocenile da „ne samo da je besprizorno da verska zajednica upravlja državnim univerzitetom, već se postavlja i pitanje čije interese uopšte može da zastupa, osim interesa same verske zajednice“.