Reakcija američkog predsednika Džozefa Bajdena bila je jasna. Odluka OPEC+, saveza zemalja izvoznica nafte kojim dominira Saudijska Arabija, da smanji obim eksploatacije nafte za 2 miliona barela dnevno – što iznosi oko 2 odsto dnevne globalne potrošnje – bila je „razočaranje“, rekao je u prvoj reakciji na tu odluku.
Sada je Bajden najavio da će ta odluka imati posledice za Saudijsku Arabiju, tradicionalnog američkog saveznika:
„To što su uradili – zajedno sa Rusijom – neće proći bez posledica“ i dodao da će sa Kongresom razmotriti korake, koji će biti preduzeti.
Prethodno je CNN citirao neimenovane predstavnike američkog Ministarstva finansija koji su odluku o smanjenju eksploatacije nafte ocenili „neprijateljskim činom“.
Bela kuća je 11. oktobra objavila da Bajden traži ponovnu procenu odnosa sa Saudijskom Arabijom.
Omalovaženi predsednik
Bajden je tu zemlju posetio u julu i pokazao se u javnosti dobro raspoložen u društvu sa saudijskim princom Mohamedom bin Salmanom – međunarodno izolovanim nakon ubistva novinara i kritičara režima Džamala Kašogija. Putovanje u zemlju, koja je u više navrata kritikovana zbog masovnog nepoštovanja ljudskih prava, Bajdenu je donelo velike kritike kod kuće.
Ali, poseta Saudijskoj Arabiji je za njega bila važna. Pred „međuizbore“ u SAD i u jeku rata u Ukrajini, energetske krize i energetsko-političke konfrontacije sa Rusijom, Bajden se nadao će Saudijci povećati proizvodnju nafte. S najavljenim smanjenjem dobio je upravo suprotno.
Saudijska Arabija je donela odluku koju Bajden u sadašnjoj situaciji može da shvati samo kao uvredu. Vladimir Putin to verovatno vidi kao jasnu podršku od Saudijske Arabije i drugih zalivskih država.
Sada, otprilike četiri sedmice pre američkih međuizbora, cene energenata ponovo rastu – a smanjenje eksploatacije nafte dodatno bi moglo da ubrza taj proces. To bi i Bajdenovim demokratama moglo značajno da smanji izglede za uspeh na izborima.
U Vašingtonu već postoji sumnja da bi Saudijska Arabija – nekada jedan od istaknutih spoljnopolitičkih partnera Donalda Trampa – mogla svojom naftnom politikom čak ciljano da utiče na izborni uspeh republikanaca.
Geopolitički zaokret?
Smanjenje eksploatacije nafte dovodi u pitanje i efikasnost sankcija Zapada. Postoji zabrinutost da bi očekivani rast cena nafte, kao rezultat odluke OPEC-a, Rusiji mogao da donese više novca nego što ga ona gubi zbog bojkota EU.
Mark Linč, politolog i stručnjak za Bliski istok sa Univerziteta Džordž Vašington, u svom blogu piše kako sada postaje očigledno „da se Saudijska Arabija odlučno stavila na drugu stranu, što Vašington vidi kao najvažniju liniju razdvajanja u svetskoj politici“. Tu on misli na front, odnosno liniju razdvajanja između Rusije s jedne i Ukrajine i njenih zapadnih partnera s druge strane.
Time je Saudijska Arabija možda čak napravila „geopolitički zaokret“, objavila je u svom tvitu politološkinja Ulrike Franke iz Evropskog saveta za spolnopolitičke odnose.
Bilal Saab, direktor Odbrambenog i bezbednosnog programa Instituta za Bliski istok (MEI) sa sedištem u Vašingtonu, u intervjuu za DW je rekao da će Rusija sada sigurno dobiti više novca od prodaje nafte, ali da to sigurno neće doprineti okončanju ruskih vojnih akcija protiv Ukrajine.“
Saudijska Arabija se pravda
Saudijska Arabija pokušava da umanji značaj odluke i opravda je ekonomskom politikom.
„Nafta nije oružje, niti borbeni avion, niti tenk koji može da je ispali“, rekao je saudijski ministar spoljnih poslova Adel al Džubeir za Fox News.
Bilal Saab takođe je došao do zaključka da je Saudijska Arabija možda želela da pošalje politički signal Vašingtonu, ali da je odluka o smanjenju eksploatacije nafte prvenstveno namenjena zaštiti vlastitih ekonomskih interesa.
„U svojim opsežnim projektima ekonomske i društvene modernizacije, Rijad će i dalje u velikoj meri težiti unosnoj prodaji nafte.“
Geneza udaljavanja Vašiingtona i Rijada
Otuđenje SAD od Saudijske Arabije primetno je već duže vreme. Nakon iranskih napada na saudijska naftna postrojenja, Saudijska Arabija se osećala napuštenom od strane SAD. Stara sila zaštitnica, smatralo se u Rijadu, više nije na strani Kraljevstva.
Sa američke strane iritaciju je izazvalo ubistvo kritičara režima Džamala Kašogija 2018. u saudijskom konzulatu u Istanbulu, u čemu je navodno važnu ulogu odigrao prestolonaslednik Mohamed bin Salman. Saudijska vojna akcija u Jemenu i često nemilosrdno postupanje prema civilnom stanovništvu, takođe je učinila Rijad problematičnim partnerom za Vašington. Dve strane takođe imaju različite poglede na iranski nuklarni program: dok su se SAD, sa Bajdenom na čelu, vratile pregovorima, Saudijska Arabija sporazum o nuklearnom programu koji je dogovoren 2015. ne vidi kao nedovoljnu garanciju protiv opasnosti od iranskog nuklearnog naoružavanja. Ali, Kraljevstvo takođe igra i na kartu diplomatskog rešenja.
Bilal Saab pretpostavlja da je Saudijcima politička otuđenost bitno olakšala odluku da, protivno američkim zahtevima i interesima, smanje eksploataciju nafte na štetu Vašingtona.
„Pitanje je da li bi odluka bila donesena da je dijalog između Amerikanaca i Saudijaca u poslednje vreme bio produktivniji“, kaže ovaj ekspert.
Kakve bi mogle biti posledice odluke?
Dugoročno gledano, odluka OPEC+ mogla bi da izazove zategnutost na vojnom planu između te dve zemlje, kaže Saab. Vojni odnosi doduše i dalje su bliski, ali bez povoljnije političke klime teško da bi mogli dalje da se razvijaju. „Sam vojni segment ne može da održi takve odnose.“
Ali neki američki poslanici, poput demokratskog senatora Krisa Marfija, sada i te odnose dovode u pitanje.
„Mislio sam da je uprkos njihovim kršenjima ljudskih prava, njihovom besmislenom ratu u Jemenu i njihovom radu protiv američkih interesa u Libiji, Sudanu itd. svrha prodaje oružja zalivskim državama bila da one, u slučaju međunarodne krize, prednost daju SAD a ne Rusiji ili Kini“, komentarisao je Marfi na Tviteru.
Bilal Saab iz vašingtonskog Instituta za Bliski istok, međutim, smatra da će Rijad nastojati da poboljša odnose sa SAD – ali tek kad se završi era Džozefa Bajdena.
Tagovi
