Londonski ugovor je bio tajne prirode i otkriven je tek posle Oktobarske revolucije u Rusiji, kada ga je Lenjin objavio kao izraz svoje borbe protiv tajne diplomatije.
U samom ugovoru, dakle, postoje načelni okviri kako bi mogla da izgleda srpska država posle Velikog rata, ali bez jasnih i konkretnih garancija.
Par meseci kasnije dolazi do „nadgradnje“ ovih planova.
U avgustu 1915, sile Antante su Srbiji, direktno predsedniku vlade Nikoli Pašiću, ponudile konkretniji plan. Ovog puta je trebalo na stranu Antante privoleti Bugarsku, i za to je bilo potrebno da Srbija ustupi deo Makedonije, praktično onaj deo koji je osvojila u Drugom balkanskom ratu.
Ponuda je podrazumevala da ako Srbija ustupi Bugarskoj celu istočnu polovinu Makedonije (istočno od Vardara), Antanta će Srbiji dodeliti kao „nagradu“ celu Bosnu i Hercegovinu, srednju i južnu Dalmaciju od rta Ploče kraj Šibenika pa sve do 10 kilometara južno od Cavtata, a uz to i Srem, Bačku, severnu Albaniju, a ostavljena je mogućnost i za Slavoniju, ako po kraju rata ona bude pod kontrolom saveznika. Tu treba napomenuti da je opcija opstanka Austrougarske posle rata bila daleko verovatnija nego 1918. godine.
U NOVOM BROJU MAGAZINA ISTORIJA VELIKI DOSIJE: ISTINA O LONDONSKOM UGOVORU + SPECIJALNO IZ RIMA, PRVI PUT U SRBIJI: ITALIJANSKI UGAO
CEO TEKST ČITAJTE U NOVOM BROJU HIT MAGAZINA ISTORIJA KOJI SE DOBIJA NA POKLON UZ NOVI BROJ NEDELJNIKA OD ČETVRTKA 6. OKTOBRA. DIGITALNA IZDANJA NA NSTORE.RS
