U trenutku kada je svet pre godinu dana zaključan zbog pandemije koronavirusa, zaposleni u AstraZeneki su dobili vest da su pojedini u britansko-švedskom farmaceutskom gigantu razmišljali o smanjenju troškova.
Tokom globalne krize javnog zdravlja koja je besnela u martu 2020. godine, AstraZeneka je izdala saopštenje za javnost u kom je najavila da će donirati zaštitne maske za lice kao vid podrške zdravstvenim radnicima.
Nekim zaposlenima, koji su verovali da rade u jednoj od najdinamičnijih kompanija u farmaceutskom sektoru, gest sa maskama je izgledao relativno nebitno u poređenju sa naporima da se proizvede vakcina, a koji su se odvijali i u konkurentnim kompanijama poput Fajzera ili Moderne.
Šta se dalje dogodilo, nikoga u AstraZeneki nije iznenadilo. Nekoliko nedelja kasnije, izvršni direktor kompanije Paskal Soriot ubrzao je rad na razvoju cepiva kako bi isporučio vakcinu koja će napraviti revoluciju. AstraZeneka je u aprilu 2020. godine postigla dogovor sa Univerzitetom u Oksfordu o razvoju najsavremenije vakcine, a Soriot se obavezao da će kompanija svetu distribuirati tri milijarde doza cepiva, i to bez naknade dok traje pandemija, prenosi magazin Forbs.
Godinu dana kasnije, vakcina Okford/AstraZeneka zaglibila je u polje politiku i iznedrila (ne)opravdane sumnje. Evropski lideri istovremeno su optužili AstraZeneku za nespretnu i „previše laganu“ akciju vakcinacije, dok su, sa druge strane, tokom prethodne nedelje obustavili primenu vakcine ove kompanije zbog straha da cepivo navodno prouzrokuje krvne ugruške i nizak nivo trombocita.
Tako, negativni publicitet oko vakcine AstraZeneke preti da potkopa i nade evropskog zdravstva – koje materijalno prati Sjedine Države i Ujedinjeno Kraljevstvo u procesu vakcinacije – i Soriotovu, do nedavno, besprekornu trku za novi mandat na čelu AstraZeneke.
Francuska ministarka industrije Anjes Panije-Rinaher bila je ove nedelje jasna i gruba: „Soriot je na poziciji koja je vruća i on to zna“.
U samoj kompaniji su kontroverze oko percepcije javnosti o njenoj vakcini izazvale sve veću frustraciju i Soriot grozničavo radi na rešavanju ovih problema iz svoje baze u Australiji.
Takođe, usled ovih kontroverzi, čovek zadužen za imidž kompanije i odnosima sa vladama, šef za globalne poslove Rik Baklej, napustio je kompaniju nakon šesnaest godina, mada je naglasio da njegov odlazak nema nikakve veze sa problemima oko vakcine. Tako su akcije AstraZneka na berzi opale za 19 odsto od dostignutog maksimuma tokom prošlog leta.
Međutim, u četvrtak je Evropska agencija za lekove (EMA) saopštila da su ekspertske analize pokazale kako je vakcina AstraZeneka bezbedna i efikasna, kao i da nije povećala rizik od nastanka krvnih ugrušaka. Nemačka, Francuska, Italija, Španija, Portugalija i Holandija su u međuvremenu najavile da će nastaviti sa vakcinacijom svog stanovništva.
„Mislim da su im preko glave priče o vakcinama. Verovatno nisu prepoznali politiku iza cele priče, i to da nisu kompanija koja se bavi vakcinama“, rekao je Endrju Berens, analitičar biofarmaceutske kompanije „SVB Leerink“.
„Osećali su moralnu obavezu da pomognu Oksfordu i AstraZeneki tehnologiji, pošto se očigledno sve pretvorilo u veliko političko pitanje i donekle nanelo štetu kompaniji sa vrlo dobrom reputacijom“, dodao je on.
Kako je pandemija započela prošle godine, Soriot (61) je bio direktor na nezgodnoj poziciji u velikoj farmaceutskoj kompaniji. Francuz koji je bio obučen za veterinara i odrastao u surovom predgrađu Pariza, predsedavao je zapanjujućim korporativnim preokretom. Kada je Soriot postao izvršni direktor AstraZeneke 2012. godine, svrha kompanije se nekoliko puta menjala.
Neki od najvažnijih lekova kompanije uskoro bi trebalo da izgube patentnu zaštitu, a žar kompanije za razvojem novih se smanjio. Soriotu se činilo da kompaniju pokreću proračuni u ekselu, a ne nauka.
AstraZeneka je najpre doslovno odložila proizdvonju „Lynparza“, leka protiv raka, otpisujući ulaganje u vrednosti od 285 miliona dolara u eksperimentalnu terapiju karcinoma jajnika, a plan kompanije da se brzo prebaci na razvoj leka za rak pluća „Tagrisso“, ispostavio se kao pogrešan.
Međutim, Soriot je doneo novi način razmišljanja u AstraZeneku, fokusirajući se na svojevrsnu vrstu rizikovanja i klađenja u procesu istraživanja i razvoja, posebno u sektoru onkologije. Zaustavio je smanjenje troškova i otkup akcija AstraZeneke i preuzeo proračunate rizike investirajući u nove potencijalno efikasne lekove. Soriot se takođe borio protiv pokušaja Fajzera da preuzime AstraZeneku za 118 milijardi dolara i želeo je da kompaniju zadrži kao potpuno nezavisnu.
On je oživeo priču oko leka „Lynpraza“ i pogurao agresivni dvoipogodišnji klinički razvoj leka „Tagrisso“. Prošle godine, prihod od „Lynparza“ je porastao za 49 odsto ili na 1,8 milijardi dolara, dok je „Tagrisso“ ostvario dobit od 4,3 milijarde dolara.
Soriot je takođe uložio velika sredstva u razvoj kompanije u Kini, gde je sada smeštena gotovo četvrtina zaposlenih u AstraZeneki. Reovno je posećivao Kinu, koja je postala ključno tržište leka „Tagrisso“. Takođe, AstraZeneka je prošle godine u Kini ostvarila prihod od 5,4 milijarde dolara.
Do 2018. godine, celokupno poslovanje AstraZeneke ponovo je raslo i prošlogodišnji prihod porastao je za 10 odsto, na 26,6 milijardi dolara. Spremnost Soriota da rizikuje, rezultirala je time da se paleta medicinski efikasnih proizvoda AstraZeneke popunjava veoma brzo i efikasno. Ujedno, Soriot je 2016. godine, u vrednosti od sedam milijardi dolara, kupio malu biotehnološku kompaniju „Acerta Pharma“ i njen pojedinačni lek za rak krvi.
Taj lek „Calquence“ odobren je u SAD krajem 2019. godine za lečenje hronične limfocitne leukemije i prošle godine je ostvario dobit od 522 miliona dolara. Ove godine čini skoro 50 odsto prepsianih lekova za lečenje leukemije kod odraslih u SAD-u.
Otkako je Soriot preuzeo kormilo u AstraZeneki, kompanija je postala druga najveća u Britaniji po tržišnoj kapitalizaciji.
Međutim, događaji u godini pandemije, navukli su oblake na, do sada, prilično vedru priču o uspehu.
Saradnja između AstraZeneke i Oksforda ostvarena je zahvaljujući doktoru Meneu Pangalosu, šef biofarmaceutskog istraživanja AstraZeneke.
Početkom prošle godine, naučnici sa Okforda napravili su ozbiljan napredak u razvoju vakcine protiv kovid-19, koristeći virus gripa koji zaražava šimpanze. Međutim, bili su im bili potrebni proizvodni, regulatorni i klinički resursi kako bi cepivo isporučili svetu. Američki farmaceutski gigant Merk je bio u pregovorima sa Univerzitetom, ali su naučnici iz Okforda odlučili da ipak rade sa AstraZenekom, delom zbog Soriotove posvećenosti da vakcina bude široko distribuirana u zemljama u razvoju.
Iako je okupljanje dve britanske institucije naizgled imalo smisla, AstraZeneka praktično nije imala iskustva sa razvojem vakcina. Soriot je uskočio i pomogao da se organizuje proizvodnja vakcina kroz ugovornu mrežu za proizvodnju AstraZeneke, a krajem leta činilo se da su napori Okford-AstraZeneca da prvi proizvedu vakcinu protiv koronavirusa i distrubiraju je širom sveta urodili plodom. Činjenica da se AstraZeneka obavezala kako će isporučiti vakcinu bez profita dodatno je doprinela ugledu kompanije.
Ipak, prvo ispitivanje vakcine na ljudima, koje je sprovedeno na Oksfordu, bilo je planirano pomalo nekonvencionalno i otežalo je procenu efikasnosti vakcine. Vakcina je prvi put odobrena u Velikoj Britaniji krajem decembra, ali neke evropske zemlje su pregledale kliničku dokumentaciju i odobrile je samo za mlađu populaciju. Zatim, u februaru, studija je pokazala da jedna doza vakcine AstraZeneka ostvaruje zaštitu od razvoja oblika bolesti u 76 odsto slučajeva. Analize su pokazale da bi primena druge doze šest meseci kasnije povećala zaštitu u više od 80 odsto slučajeva, što je mnogo više nego da je druga doza data nakon šest nedelja od prve. Do ovog zaključka došlo se delimično zbog neobičnog načina na koji su oksfordski naučnici dizajnirali svoje ispitivanje. Postavljali su mnoga pitanja i postizali kombinaciju rezultata.
Raspoređujući doze vakcine na nekoliko meseci, ne samo da se povećala efikasnost, već je predstavljen i koristan javnozdravstveni alat koji je omogućio vakcinaciju većeg broja ljudi prvom dozom koja je pružila dobru zaštitu u velikom broju slučajeva. U Velikoj Britaniji, gde je vakcina AstraZeneka naširoko u upotrebu, više od 25 miliona ljudi je primilo vakcinu, a zaključeno je da cepivo smanjuje rizik od hospitalizacije i smrtnog ishoda, uključujući i starije ljude.
Ipak, AstraZeneka nije mogla da smisli način da do kraja juna ispuni ciljeve snabdevanja dogovorenih, više od 300 miliona, doza u 27 zemalja bloka Evropske unije (EU). Usledila je politička reakcija kada je postalo jasno da će AstraZeneka imati problema da isporuči čak i polovinu dogovorenih doza. Italija je početkom ovog meseca stopirala izvoz 250.000 doza AstraZenekine vakcine u Australiju. Ionako uzavrela politička atmosfera je dodatno pogoršana usled zabrinutosti za bezbednost cepiva tokom prethodne nedelje.
I baš u tom trenutku, Soriot je odlučio da za 39 milijardi dolara kupi Alekion, američku biotehnološku firmu specijalizovanu za proizvodnju imunoloških i lekova protiv retkih bolesti.
Na Volstritu je ugovor sa kompanijom Alekion zakomplikovao priču o rastu AstraZenke. Recimo, „Solaris“, najprodavaniji lek kompanije Alekion, gubi patentnu zaštitu 2026. godine. Iako, Alekion velike nade polaže u svoj alternativni proizvod – „Ultomiris“ – neizvesnost ostaje.
Za sada, Soriot treba da održi AstraZeneku tokom pandemije, zadovolji potražnju za vakcinom i saopšti složene kliničke podatke koji se ponekad ne mogu svesti na jedan broj. Milioni doza vakcine AstraZeneka u SAD-u čekaju odobrenje za hitnu upotrebu Agencije za hranu i lekove (FDA) koje će zavisiti od kliničkog ispitivanja AstraZeneke u SAD-u. To ispitivanje će verovatno pokazati slabiju efikasnost vakcine, jer su američki učesnici dobili drugu dozu vakcina nakon samo četiri nedelje, nasuprot optimalnijem dužem rasporedu doziranja.
„Iz perspektive akcionara, AstraZeneka je najbolja velika farmaceutska priča u poslednjih nekoliko godina, koju su nedavno su zasenili naslovi o bezbednosti vakcine i Alekionu“, kaže Berens iz kompanije „SVB Leerink“.
„Ali to je sjajna priča i pošto su akcije depresivne zbog stvari koje u osnovi nisu relevantne, mislim da je to dobra prilika za investitore“, zaključio je sagovornik Forbsa.
Tagovi
