Crkva ne sme da živi samo za sebe kao zatvorena religijska zajednica, zaokupljena samo pitanjima lične pobožnosti, več je dužna da bude činilac mira i pomirenja, ljubavi i solidarnosti u celom čovečanstvu, ističe se u Uskršnjoj poslanici patrijarha i arhijereja Srpske pravoslavne crkve (SPC).
„Zagrlimo jedni druge! Ne samo one koji nas vole, ljubavlju zagrlimo i neprijatelje naše! Oprostimo im, jer je i Gospod nama na Krstu oprostio grehe naše“, poručuje se u poslanici koju je pročitao poglavar SPC, patrijarh Irinej.
„Oprostimo dakle jedni drugima! Pomirimo se jedni sa drugima! Zagrlimo jedni druge i hodimo svetim putem božanske ljubavi! Svedočimo Ljubav i njome živimo“, naglasio je patrijarh i pozvao da se braćom nazovu i „oni koji nas mrze“.
„Oprostimo sve Vaskrsenjem i zapevajmo: Hristos vaskrse iz mrtvih, smrću smrt porazivši i onima koji su u grobovima život darovavši“, navodi patrijarh u poslanici.
Prema njegovim rečima, „propadljivost i smrt, kroz greh usađeni u ljudsku prirodu, svojom grubom i nepobitnom izvesnošću, potvrđuju kraj istorijskog puta i života svakog ljudskog bića“.
Mi, međutim, od prvog čoveka do danas, svakom svojom rečju, mišlju i delom pokazujemo da se sa smrću ne slažemo, da je smrt anomalija, da smo gladni i žedni neprolaznog života, jednom rečju, da smo stvoreni i naznačeni za punoću života i večnosti“, predočio je patrijarh.
Stoga smrt vidimo kao besmisao, kao svog najvećeg i u suštini jedinog, poslednjeg neprijatelja, ukazao je on i objasnio da su „otuda svi napori čovečanstva usmereni na pokušaj iznalaženja leka protiv smrti i propadljivosti“.
„Ali, cilj je ostao nedostižan! Razlog je jednostavan – prolazno i stvoreno ne može samo iz sebe postati neprolazno i večno“, ocenio je patrijarh i naglasio da je Sin Božji došao u svet, pretrpeo i podneo stradanja na Krstu i tako za svagda „učinio Svoj život životom našim“.
„Uzeo je na Sebe našu smrt kao Svoju da bi, blagovoljenjem i čovekoljubljem Oca nebeskoga, pobedonosno ustao iz groba i Svojom smrću nepovratno obesnažio opštevažeći zakon umiranja i smrti“, objasnio je patrijarh.
Vaskrsenje Hristovo, kao blaga vest i kao nepobitna činjenica, postalo je postojani temelj i srce hrišćanske vere, istakao je on i poručio da „Bog ni u kom slučaju nije apstraktan pojam ili nekakva hipotetička i nedostupna ‘viša sila’, koja nas sistemom moralnih normi porobljava i ograničava“.
On je, naprotiv, savršena ličnost koja je došla u svet, ne samo da poboljša uslove ovdašnjeg života, naglasio je partijarh, nego da pobedi smrt kao „poslednjeg neprijatelja“ i donese život večni čitavom ljudskom rodu.
Radosna stvarnost Vaskrsenja ne može biti obuhvaćena ljudskim razumom. Vaskrsenje se ne odnosi samo na pojedinca nego se tiče cele zajednice, occenio je Kartijarh i konstatovao da je Hristos „konačno umrtvio neprijateljstvo i čovečanstvo sjedinio u jedno Telo i jedan Narod“.
„Stoga Jedna, Sveta, Saborna i Apostolska Crkva jeste Crkva pomirenja svih i svega“, napomenuo je patrijarh i ukazao da smo, nažalost, i dalje suočeni sa mnoštvom iskušenjâ i nevoljâ, sa terorizmom, ratovima i oduzimanjem ljudskih života širom zemljinog šara.
Plač i agonija žrtava ranjavaju naša srca. Raznovrsna i bezbrojna razočarenja, tuga i nezadovoljstvo obuzimaju naše duše. Svuda oko nas vlada nepravda i mržnja, a istina se relativizuje. Ljude vrlinskog života klevetaju i progone, upozorio je patrijarh.
Prema njegovoj oceni, to se odvija ne samo na ličnom i lokalnom planu, nego i u globalnim razmerama.
Kako je ukazao, svedoci smo da se danas u celom svetu osnovne hrišćanske vrednosti potiskuju u drugi plan, a čovečanstvu se negde predlažu, a negde nameću, ne samo hrišćanstvu tuđi, nego i njemu potpuno suprotni sistemi vrednosti.
U tako izopačenom svetu, mi, pravoslavni hrišćani, poručio je patrijarh, pozvani smo da svojim primerom svedočimo, bližnjima i daljnjima, pobedu života nad smrću i smisla nad besmislom.
U godini u kojoj proslavljamo veliki jubilej naše Crkve, osam vekova njene autokefalnosti, podsetio je patrijarh, „molimo se za punoću našeg blagoćestivog naroda, koji živi u otadžbini i u rasejanju, da se raduje Vaskrsenju Hristovom“.
Kako je istakao, „da u ljubavi i slozi čuva jedinstvo svoje svete Crkve, da nikada svoje lične ili bilo čije zemaljske interese ne pretpostavlja interesu Crkve Hristove, ali ni sveopštem ljudskom dobru“.
Danas se posebno molimo da se vrate mir i sloboda na „naše raspeto Kosovo i Metohiju, našu duhovnu kolevku i naš Jerusalim, tamo gde su najveće srpske svetinje, biseri pravoslavne duhovnosti, srpske kulture i sveukupne hrišćanske i svetske duhovne baštine“, naglasio je patrijarh.
On je poslanicu završio tradicionalnim uskršnjim pozdravom: „Hristos vaskrse! Vaistinu vaskrse“.
Tagovi
