Osnivač aplikacije za razmenu poruka „Telegram“ Pavel Durov, u prvoj izjavi nakon hapšenja u Parizu, izjavio je da je francuske vlasti trebalo da se prvo obrate njegovoj komapaniji sa primedbama, a ne da ga uhapse. Durov ističe i da je pomogao u borbi protiv terorizma u Francuskoj, odnosno u stvaranju „vruće linije“ između te aplikacije i Pariza, negirajući istovremeno i tvrdnje da je aplikacija „raj za anarhiju“.
Pavel Durov, u prvoj objavi na Telegramu, objasnio je da su mu francuske vlasti nakon hapšenja postavljale „neverovatna“ pitanja, ukazavši da je aktuelna praksa da zemlja koja je nezadovoljna onlajn uslugom podnese tužbu protiv samog servisa.
„Korišćenje zakona koji su doneti u danima pre nego što su pametni telefoni postojali za krivično gonjenje izvršnog direktora (onlajn servisa) za zločinem koje su počinila treća lica na platformi koju on kontroliše, predstavlja pogrešan pristup“, naveo je Durov
Durov je priznao da, Telegram nije savršen, ali je negirao bilo kakvu zloupotrebu u vezi sa aplikacijom.
„Potpuno su neistinite tvrdnje u pojedinim medijima da je Telegram nekakav anarhični raj. Svaki dan uklanjamo milione štetnih postova i kanala“, ukazao je Durov, prenosi RTS.
Pavel Durov je priveden na pariskom aerodromu Burže 24. avgusta, a osumnjičen je za deset krivičnih dela, uključujući i saučesništvo u upravljanju onlajn platformom u cilju obavljanja nezakonitih transakcija organizovane grupe i preti mu zatvorska kazna do 10 godina.
Pušten je iz zatvora 28. avgusta uz kauciju od pet miliona evra, ali mu je zabranjeno da napušta francusku teritoriju i mora da se javlja policiji dva puta nedeljno, piše Gardijan.
Francuske vlasti izdale se naloge za hapšenje osnivača Telegrama, braće Pavela i Nikolaja Durova, 25. marta zbog optužbi koje uključuju saučesništvo u posedovanju, distribuciji i omogućavanju pristupa pornografskim fotografijama maloletnika.
Njegovo iznenadno hapšenje stavilo je fokus na krivičnu odgovornost Telegrama i izazvalo debatu o slobodi govora i vladinoj cenzuri.
Tagovi
