Pazi šta pišeš možda ti se i ostvari: Priča o autorki eseja „Kako ubiti svog muža“ – osuđenoj zbog ubistva muža

Bilo bi to još samo jedno ubistvo, ali ono je sve samo ne obično zbog jednog detalja koji je privukao veliku pažnju. Jer ne dešava se svaki dan da za ubistvo muža bude na doživotni zatvor osuđena žena koja je pre toga napisala onlajn esej „Kako ubiti svoga muža“. Još jedan važan detalj je i da njen tekst nije uzet u obzir kao dokaz na suđenju. Poroti to, navodno, nije ni bilo potrebno pored drugih dokaza.

Dok je razmišljala o najboljim metodama za ubistvo supružnika, spisateljica ljubavnih romana Nensi Krempton Brofi napisala je da ju je njena autorska karijera navela da često razmišlja o ubistvima i kako ih policija istražuje.

Supružnik koji počini femicid gotovo će sigurno postati glavni osumnjičeni, navela je u blogu iz 2011. pod naslovom „Kako ubiti svog muža“. Žena, kako je rekla, mora da bude „organizovana, nemilosrdna i veoma pametna“.

„Na kraju krajeva, ako bi ubistvo trebalo da dovede do toga da se osećam oslobođeno, svakako ne bih želela da provedem vreme u zatvoru“, napisala je Brofi. „I neka se uvede u zapisnik, ne volim kombinezone i narandžasta nije moja boja“, napisala je tada podsećaju mediji na sadržaj eseja.

Da li je tada mislila na seriju „Orange Is the New Black“ ostaje da se nagađa, ali ova priča ima sve elemente za dobar scenario neke buduće serije.

Jer sedam godina kasnije od objavljivanja eseja, jednog sunčanog junskog jutra, njen muž je ubijen.

Četri godine kasnije, spisateljica ljubavnih romana osuđena je na doživotni zatvor, sa mogućnošću otpusta posle 25 godina, zbog ubistva svog muža na njegovom radnom mestu u Portlandu.

Tužioci su rekli da je Krempton Brofi upucala Dena Brofija (63) u sada zatvorenom kulinarskom institutu u Oregonu gde je radio 2018. jer je htela da dobije finansijsku korist od isplate njegovog životnog osiguranja.

Gospođa Brofi nikada nije ostvarila veliki finansijski uspeh u svom pisanju, uglavnom je sama izdavala svoje romane, sa naslovnicama na kojima su muškarci bez košulje i naslovima kao što su „Pogrešan muž“ i „Pogrešan ljubavnik“. Jutro bi provodila pišući u krevetu, a muž joj je često donosio kafu iz Starbaksa.

„Moje priče su o lepim muškarcima i snažnim ženama, o porodicama koje ne funkcionišu uvek i o radosti pronalaženja ljubavi i teškoći da ona opstane“, napisala je Brofi u biografiji, gde je pohvalila svog muža i život koji su zajedno izgradili.

Sada, posle presude, još je zanimljivije sve što je u eseju „Kako ubiti svoga muža“ napisala.

„Ono što znam o ubistvu je da svako od nas to ima u sebi kada je dovoljno izazvan“, napisala je ona u izbrisanoj objavi.

Ona je navela nekoliko načina da se izvrši ubistvo, od oružja i noževa do otrova, pre zaključka da je „lakše poželeti da je neko mrtav nego stvarno ubiti“.

Sudija je presudio da se esej ne prihvati kao dokaz na njenom suđenju jer je napisan godinama ranije u okviru seminara za pisanje.
Ali, tužiocima tekst nije ni bio potreban.

Ujutro 2. juna 2018. godine, studenti koji su stizali u Kulinarski institut Oregona otkrili su telo gospodina Brofija na podu zadnje kuhinje, gde je on bio kod sudopera i punio kante sa vodom i ledom nedugo nakon što je stigao u zgradu.

Kasnije tog jutra, gospođa Brofi je stigla na lice mesta. Detektivi su joj rekli da je njen muž ubijen.

Gospoda Brofi im je rekla da je njen muž ustao oko 4 sata ujutro da nahrani kokoške i prošeta pse, i da se probudila kada je došao u kuću da se istušira. Razgovarali su o curenju u lavabou, rekla je Brofi i procenila da je on otišao na posao nešto posle 7 sati ujutru.

„U tom trenutku, način na koji smo posmatrali Krempton Brofi bio je da je u pitanju ožalošćena supruga koja je upravo saznala da je njen muž brutalno ubijen pištoljem“, svedoči detektiv Entoni Meril iz policijskog biroa Portlanda. „Bili smo tužni zbog nje“.

Krempton Brofi je viđena kako se vozi ka i iz Instituta u vreme zločina na snimcima nadzornih kamera prikazanim na sudu. Iako policija nikada nije pronašla oružje kojim je izvršeno ubistvo, pokazalo se da je kupila pištolj iste marke i modela iz kog je njen suprug ubijen.

Tužioci kažu da je očigledno gospoda Brofi vozila Tojotin kombi kojim je stigla u to područje u 6:39 ujutru, u vreme kada je rekla da je još uvek bila u krevetu. U jednom trenutku, pokazuju snimci, kombi je bio parkiran na padini sa pogledom na Kulinarski institut. Druge kamere su pokazale kombi pored Kulinarskog instituta oko 7:08 ujutro, a zatim dvadesetak minuta kasnije, tačno u okviru u kom istražitelji smatraju da je ubistvo počinjeno. Ona je tvrdila da ima „rupu u pamćenju“ od jutra kada se desilo ubistvo. Medutim, nije mogla da porekne da je vozila do Instituta.

Rupa u pamćenju je nije sprečila da po osnovu životnog osiguranja podigne 1,4 miliona dolara.

Četiri dana nakon ubistva, Brofi je razgovarala sa jednim od istražitelja, i pitala ga da li će joj dati pismo koje potvrđuje da nije osumnjičena. Detektiv, koji je izgledao zatečen, pitao je zašto, a Brofi je otkrila da je njena osiguravajuća kompanija traži da pruži dokaz za potraživanje životnog osiguranja od 40.000 dolara

„Ne žele da plate ako se ispostavi da sam tajno otišla u školu i upucala svog muža jer mi je prethodno palo na pamet: ‘Hej, starost bez Dana posle 25 godina je ono što tražim'“, kaže gospođa Brofi na snimku.

Pazite šta pišete, možda vam se ostvari.