Predsednik Udruženja pedijatara Srbije Georgios Konstantinidis ocenio je da mera da i deca nose maske nije primenljiva, i da je najbolji način da ona budu zaštićena da se odrasli pridržavaju svih mera.
„Ne želim da kažem da nije potrebno nositi maske. Kada se donosi bilo kakva mera treba voditi računa da ona bude primenjiva. Ukoliko bi se maske nosile na pravilan način, vrlo verovatno da bi one zaštitile i dete i okolinu. Ali, da li je to primenjivo? Gotovo sam uveren da nije“, smatra doktor Konstantinidis.
„Deca teško trpe ove medicinske maske… Deca bi isključivo trebalo da nose platnene maske, koje bi trebalo menjati na četiri sata. Možete li da zamislite da vaspitačica pere ruke, namešta masku, pa to dete skida tu masku svojim rukama, pa ona opet pere ruke da bi mu namestila masku, pa onda pere ruke da bi namestila drugom detetu masku“, rekao je Konstantidinis u Novom danu na TV N1.
On je dodao da je, da bi ta mera bila efikasna, potrebno da deca nose maske i kod kuće.
Takođe je kazao da je ta mera u Srbiji doneta na preporuku američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), koji do februara nije preporučivao da iko nosi maske, da bi u aprilu potpuno promenio mišljenje i preporučio da maske nose svi, pa i deca starija od dve godine.
„Pitanje je šta će o tome reći u avgustu“, rekao je Konstantidinis, koji se ne slaže da se virus promenio i da sada u drugom talasu njegovog ispoljavanja zbog toga više oboljevaju deca i mladi.
Istakao je da je „izlazak sa neproverenim podacima da se virus promenio preuranjen“, dodajući da razume kolege koji hoće da izađu sa podacima, jer žele da se što pre okonča pandemija, ali da to sve „unosi konfuziju i izaziva potpuno suprotan efekat“, odnosno „ispada da su lekari kontradiktorni i da su mere kontradiktorne“.
„Prema svim podacima kojima ja raspoložem, deca su i dalje najjača karika u ljudskom rodu, a najslabija za virus što se tiče prenošenja. Prema zvaničnim podacima, kliničko ispoljavanje virusa kod dece je slabijeg intenziteta nego kod odraslih. Ono što se kod nas dešava je posledica velikog broja obolelih, posebno kod dece i mladih, a posebno kod dece do 10 i 12 godina starosti, koja nisu išla u školu u vreme prvog talasa, nisu bila u kolektivu, te i nisu oboljevali“, kaže Konstantidinis.
On je dodao da „mi sada ne znamo koliko imamo asimptomatske dece, jer nisu prosto registrovani“, kao i da je u prvom talasu bilo ovoliko obolele dece, ona bi imala sličnu kliničku sliku.
„Imamo vrlo mali uzorak. Najveće studije imaju stotine slučajeva u svojim ispitivanjima, što može zvučati mnogo kad se ovako kaže, ali za kredibilno istraživanje nije… Epidemiologija koronavirusa je nerazjašnjena, a posebno kod dece“, kazao je Konstantinidis.
Pojasnio je da su sve studije u svetu pokazale da ima 50 odsto asimptomatskih, 40 odsto umereno i teško obolelih, a da manje od jedan odsto zathteva intenzivnu negu.
„Mislim da se mi tu apsolutno uklapamo… Ukoliko postoji jedan posto teško obolelih u svetu, jedan posto mora postojati i kod nas koji zahtevaju intenzivnu negu“, zaključio je doktor.
Podsetio je da kod nas još nema dece na respiratorima, ali „da će se i to desiti“.
„To neće značiti da se virus promenio, nego jednostavno da je uzorak obolelih toliki da ta statistika treba da se ispuni sa većim ili manjim varijacijama i kod nas“, kazao je on.
Poručio je da su opšte preventivne mere „sasvim sigurno dobre“, odnosno primena cinka, selena, vitamina C, vitamina D, kao i folne kiseline, pokazali su se dobri u prevenciji.
Tagovi
