Pelješki most: „Uslovi rada za kineske radnike nalikovali robovskim“

Danijel Frojnd, EU-poslanik Zelenih, za DW je komentarisao otvaranje Pelješkog mosta. Kritikuje oslove u kojima su Kinezi radili na gradilištu i osvrće se na činjenicu da na otvaranje nije došla Ursula fon der Lajen, piše Dojče vele.

DW: Gospodine Frojnd, nemački javni servis ZDF emitovao je povodom otvaranja Pelješkog mosta kratak izveštaj u kojem ste kritikovali uslove rada na gradilištu u Hrvatskoj. Na šta tačno mislite?

Danijel Frojnd: Što se tiče projekta izgradnje Pelješkog mosta, koji je realizovao jedan kineski državni koncern, postoje ozbiljne naznake da su uslovi rada za kineske radnike na licu mesta nalikovali robovskim. Postoje naznake da oni delimično nisu smeli da napuštaju svoje kampove, da nisu bili plaćeni po tarifama po kojima se plaćaju ljudi u tom sektoru u Hrvatskoj. Kod građevinskih projekata koje finansira Evropska unije ne sme da se dogodi da se ne poštuju pravo i zakoni.

Na osnovu čega to tvrdite? O kakvim se naznakama radi? Da li raspolažete dokazima da su Kinezi zaista radili u uslovima koji se mogu upoređivati sa robovskim?

Tu su priču istraživali i nemački novinari, oni su na licu mesta došli u posed odgovarajućih saznanja, na primer ZDF. Ono što sam ja video smatram itekako verodostojnim.

Ako stvarno postoje ozbiljne naznake da se radilo o uslovima koji podsećaju na, kako Vi kažete, robovske, kako je moguće da se to događa na tlu Evropske unije? Da li je bilo nekih kontrola? Da li to znači da EU samo daje novac i nema uopšte nikakve instrumente u ruci da spreči takvu praksu eksploatisanja radnika, ako je ona stvarno postojala?

To nikako ne bi smelo da se događa na tlu EU. Hrvatske vlasti su dužne da poštuju važeće zakone na teritoriju Republike Hrvatske, a to znači i hrvatsko pravo, ali i pravo koji važi u Evropskoj uniji. Nigde u Evropskoj uniji nije dozvoljeno zabranjivati građevinskim radnicima da napuštaju kamp u kojem su smešteni. Mogu samo da pretpostavim da su hrvatske vlasti po tom pitanju možda i zažmurile na jedno oko. Jeste se radilo se o kineskim državljanima koji rade za jednu kinesku državnu kompaniju na tlu EU, ali ne može biti da se za njih kreira takoreći paralelni svet na tlu jedne članice EU, svet u kojem više ne važi hrvatsko pravo – i to samo zato što se želi da se brzo i jeftino izgradi most. Tu je EU moralo temeljnije da kontroliše da li se zaista poštuje radno pravo, prava u sistemu socijalne zaštite i da li se na kraju krajeva poštuju ljudska prava.

Rekli ste mi uoči ovog razgovora da se u Briselu poslednjih godina intenzivno pričalo o Pelješkom mostu. I to ne samo o uslovima rada na samom gradilištu. Zbog čega?

Tako je. Ta priča počinje već ranije, pre nekoliko godina kada je i raspisan konkurs za izgradnju Pelješkog mosta. Već tada se intenzivno diskutovalo o tome zbog činjenice da novac Evropske unije odlazi na račun jednog kineskog državnog koncerna koji bi trebalo da gradi most. Već tada je postojala i određena sumnja oko kineske ponude, koja je bila osetno niža od cena koje su u okviru konkursa istakli drugi konkurenti, a istovremeno su obećavali da će mnogo brže da izgrade Pelješki most.

Postojala je bojazan da Kinezi u stvari ne predaju dokumentaciju za projekat na kojem žele da ostvare profit, konkretno da je tu ponudu subvencionisala kineska država kako bi konačna cena i bila tako niska. A to je na kraju krajeva veoma, veoma opasno za evropske građevinske firme. Radi se o situaciji u kojoj na tržište ulazi jedan strani, kineski koncern, subvencionisan od strane države, kompanija koja na taj način vrši pritisak na cene. Takva praksa damping-cena može da dovede do uništavanja evropske građevinske industrije, a to uz pomoć novca EU nikako ne bi smeli da dozvolimo.

Hrvatska vlada i sam premijer na takvu argumentaciju kažu da Hrvatska sama ima pravo da izabere izvođača radova. I izabrali su najbržeg i najjeftinijeg. Zar to nije logično za zemlju koja baš i nije među najbogatijima u EU?

Procedura po pitanju dodele sredstava Evropske unije je jasna. Odluku o tome ko će dobiti neki posao u velikoj većini slučajeva donose zemlje-članice EU, to se njima prepušta. Ali u ovom konkretnom slučaju, u slučaju Pelješkog mosta, vidimo kakve probleme možemo da imamo kad posao dobije neki kineski državni koncern. Postoji razlika između toga kad gledate samo na jednu zemlju s jednim konkretnim projektom i kriterijumima za donošenje te odluke, i situacije kad u glavi imate sveevropsku situaciju, odnosno kakve to posledice ima za EU.

Šta to konkretno znači?

To znači da se na nivou EU suočavamo s ogromnim problemom ako će u budućnosti velike infrastrukturne projekte da realizuju npr. samo kineski državni koncerni. Prema mom mišljenju, Evropska unija bi po tom pitanju u svakom slučaju trebalo da ima pravo saodlučivanja, pogotovo kad se ti projekti gotovo u potpunosti realizuju uz pomoć novca EU i pogotovo kad se radi o tako velikim i važnim projektima s mogućim geopolitičkim posledicama.

Gospodine Frojnd, mogu da zamislim da će u Hrvatskoj sigurno biti i reakcija na ove Vaše izjave. Sigurno će biti onih koji će reći: pa šta sad taj poslanik Zelenih gunđa? Zašto ovim izjavama želi da nam pokvari slavlje povodom jednog od najvažnijih trenutaka i uspeha u poslednjih 30 godina?! Da li vi želite da Hrvatima pokvarite slavljeničko raspoloženje?

Ne, uopšte ne. Drago mi je što se realizuju infrastrukturni projekti, pogotovo kad se radi o projektima u okviru velike infrastrukturne strategije EU, jer tu je reč o izgradnji evropskih saobraćajnih koridora i boljem povezivanju evropskog kontinenta. To ja snažno podržavam. Ali isto tako želim da prilikom izgradnje tako velikih infrastrukturnih projekata novac EU zaista dođe tamo gde i treba doći, odnosno da se novcem EU ne finansira kršenje ljudskih prava u članicama Unije. Isto tako, ne želim da se zbog niske cene ne poštuju ili čak krše pravo i zakoni. Na kraju krajeva, slavljeničko raspoloženje je još bolje kad znate da je sve bilo čisto.

Kako objašnjavate činjenicu da na svečanosti otvaranja Pelješkog mosta nije bilo ni predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, a ni drugih visokih predstavnika EU, izuzmemo li naravno Dubravku Šuicu, koja i sama potiče s juga Hrvatske, a i članica je vladajuće stranke HDZ? Niko iz Brisela nije poslao ni video-poruku, za razliku od kineskog premijera. Vreme je godišnjih odmora, ali to ipak malo čudi, s obzirom na to da političari obožavaju da presecaju vrpce, otvaraju fabrike i mostove, zar ne?

Zašto Ursula fon der Leajen nije bila na otvaranju? Ne znam, to bi najbolje bilo pitati Ursulu fon der Lajen. Ja to ne znam. Ali kad se radi o jednom ovako velikom i skupom projektu, onda ste u pravu. Stvarno se ne događa baš često da političari ne iskoriste šansu da dođu na lice mesta i da učestvuju u otvaranju. To je stvarno pomalo čudno i može da ima veze sa svim ovim o čemu smo već pričali. Opet podsećam da se u Briselu vodila velika debata oko tog projekta, i oko raspisivanja konkursa i početka radova. Nakon odluke hrvatskih vlasti da Kinezi grade most, promenjeni su velikom većinom glasova i neki zakoni kako se u budućnosti to ne bi ponovilo u tom obliku – to bar ja tako interpretiram. Mislim da danas, skoro deset godina nakon te odluke, mi moramo na drugačiji način da sagledavamo na naš odnos prema Kini. Mnogo toga se dogodilo, ne samo po pitanju infrastrukturnih projekta, već i po pitanju ljudskih prava, na primer odnosa prema Ujgurima. Možda i sve to zajedno ima veze time što se čelni ljudi evropskih institucija nisu baš gurali u prve redove proslave otvaranja Pelješkog mosta.

Pokušaću da preformulišem pitanje: kad biste Vi bili predsednik Evropske komisije, i kad bi Evropska unija iskeširala 357 miliona evra bespovratnih sredstava za izgradnju Pelješkog mosta, da li biste Vi dobrovoljno propustili priliku da na licu mesta, na otvaranju mosta, demonstrirate snagu EU, pogotovo kad se radi o realizaciji velikih projekata i pomoći članicama Unije?

Reći ću samo ovo: otvaranje velikih građevinskih projekata je za većinu političara nešto što se ne propušta.