Vladimir Obradović nije „početnik“, ili bar ne apsolutni početnik u politici, i to nema veze sa „DSS istorijom“ koju su mu prethodnih nedelja spočitavali. Osim što je profesor na FON-u, kandidat za gradonačelnika Beograda opozicione liste „Srbija protiv nasilja“ jeste i narodni poslanik u Skupštini, odbornik u gradskoj skupštini, a sada je član privremenog organa koji u ovom intermecu između izbora upravlja Beogradom. Ipak, ima status, neformalni svakako, eksperta u politici. Nestranački je kandidat.
Kako se njegova stručnost vezuje sa „upravljanje projektima“, u intervjuu za Nedeljnik govorio je o tome kako bi se upravljalo „projektom Beograd“ ako bi došlo do smene vlasti, šta je sve istina a šta je „prenaduvano“ o njegovim vezama sa DSS-om i savetničkoj funkciji kod ministra Nenada Popovića, o tome kako se formirao kao „političko biće“ još od studentskih protesta i zašto je njemu najvažnije da se reši problem korupcije u Beogradu.
***
Pomenuli ste nedavno da ste učestvovali na studentskim protestima devedesetih. Kako ste „otkrivali“ politiku, koji je to događaj koji je bio vaš prvi politički „angažman“?
To svakako jesu bili studentski protesti 1996, i uopšte protesti posle tih lokalnih izbora. Sećam se tih dugih protesta, kao i one blokade u Kolarčevoj, i to jeste obeležilo na neki način početak mog političkog delovanja. Kasnije smo protestovali zbog Zakona o informisanju i Zakona o visokom obrazovanju, a kada je bio upad u Studio B, bežali smo od policije i jedva smo živu glavu izvukli. Sećam se kako smo se sklonili u Skupštinu grada. Pendreci su sevali, bačen je suzavac. Ja sam sa terase gradske skupštine gledao kako tuku ljude na zemlji. To su neke slike koje su mi živo ostale u sećanju iako je prošlo više od dvadeset godina.
Pre dvadeset i nešto godina bežali ste od pendreka i suzavca, a sada predvodite listu „Srbija protiv nasilja“, šta vam to govori?
Kod nas je ostao taj osećaj da je Petog oktobra smenjen Slobodan Milošević. Ali to nije bio samo Slobodan Milošević. Recimo, te 1998. godine kada smo protestovali protiv pomenutih zakona, bila je druga vlada Mirka Marjanovića i na vlasti su bili bukvalno isti ljudi kao što su danas. U toj vladi su bili Šešelj, Vučić, Toma Nikolić, Jorgovanka Tabaković, Maja Gojković…
Tada se vršila represija na informisanje, i danas se vrši represija na informisanje. Tada se vršila represija na univerzitet, a sada sa poslednjim članovima Saveta univerziteta, korak po korak se ide prema ubijanju autonomije univerziteta. Očigledno spremaju nove modele finansiranja visokoškolskih ustanova tako da će da pretvore univerzitete u javna preduzeća gde će moći da imenuju direktore i članove upravnog odbora.
Mnogo su isti.
***
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 30. NOVEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
UZ NOVI NEDELJNIK I DVA MAGAZINA NA POKLON – „ISTORIJA“ i „EKOLOGIJA DANAS“
Tagovi
