Uprkos dugim i tragičnim ratovima sa Japancima, Francuzima, Kinezima i Amerikancima, Vijetnam je prava riznica, jedno od najbogatijih mesta u smislu biološkog diverziteta. U ovoj zemlji postoji 30 nacionalnih parkova i onoliko vrsta životinja koliko ih imaju čuvene safari destinacije poput Kenije i Tanzanije.
Stotine novih vrsta biljaka i životinja otkrivene su u Vijetnamu samo u poslednje tri decenije, a svake godine otkrivaju se nove.
Primio sam mejl iz Nacionalnog parka Kuk Fuong: “U ovoj drevnoj šumi nalazi se više od 2.000 vrsta drveća, a među njihovim stablima žive neke neverovatne i retke životinje poput oblačastog leoparda, langura, Chrotogale owstoni, vidri i azijskih crnih medveda.
Ali kada sam pokušao da ugovorim posetu, turističke agencije su iz nekog razloga oklevale i sve vreme meni i supruzi nutkale da ipak posetimo obližnji grad. A zatim sam dobio ovaj mejl: “Da li ste ikada ranije bili u Vijetnamu i da li poznajete tamošnje prilike? Prilično je opasno ukoliko niste svesni toga.”
Opasno da posetim nacionalni park?
“Veoma. Nacionalni parkovi samo nose takvo ime, a šume i životinje tamo su uništene.”
Pozivi ekspertima za konzervaciju u Vijetnamu pojasnili su mi ove kontradiktornosti. Da, ova zemlja jeste stecište raznovrsnosti divljih vrsta. Ne, niko baš nije lud za putovanjem tamo, a Vijetnam je postao i svetska prestonica trgovine divljim životinjama.
Populacija divljih životinja već je bila ugrožena usled eksplozije broja stanovnika u Vijetnamu, ali one se sad ubijaju i zatvaraju toliko revnosno da parkovi i druge prirodne oblasti sada pate od takozvanog “sindroma prazne šume”: čak su i one manje životinje i ptice lovljene do istrebljenja.
U jednom zabačenijem nacionalnom rezervatu u Vijetnamu u kojem obitavaju retke vrste, ali i saola, ili azijski jednorog, samo u 2015. godini pronađeno je 23.000 zamki. Nijedna saola nije viđena još otkada je jedna fotografisana pre šest godina. Poslednjeg nosoroga ubile su lovokradice u Nacionalnom parku Cat Tien 2010. godine. Tigrovi se love do istrebljenja. Još uvek se donekle drže neke vrste medveda i slonova.
Životinje se neretko love kako bi se zadovoljili apetiti tradicionalne istočnjačke medicine u Vijetnamu i susednoj Kini: penis tigra za impotenciju, medveđa žuč za rak, a rog nosoroga za mamurluk.
Glavni razlog je, međutim, kako su pokazala istraživanja, “u svrhe snabdevanja urbanih restorana mesom divljači”, kaže Barni Long, direktor neprofitne organizacije koja se bavi očuvanjem divljih životinja.
Supruga i ja svejedno smo odlučili da otputujemo. Prvo do Hanoja, a odatle u zelenije krajeve.
Za dve nedelje koliko smo proveli tamo, otkrili smo da su neke veoma posebne divlje vrste ipak opstale.
Cuc Phuong, prvi nacionalni park u Vijetnamu, udaljen je na nekoliko sati južno od Hanoja. Otvorio ga je Ho Ši Min 1962. godine, kada je predvideo: “Uništavanje naših šuma imaće ozbiljne posledice na klimu, produktivnost i život. Šume su zlato. Ako znamo kako da ih sačuvamo, biće nam veoma vredne.”
Ali u ovim šumama više nema medveda, leoparda, niti manjih mačaka, osim ukoliko su uspele da se toliko dobro sakriju da ni naučnici ne mogu da ih nađu, rekao mi je Adam Dejvis, direktor Spasilačkog centra za ugrožene primate.
Brojne vrste retkih životinja mogu se, međutim, pronaći niz uski putić koji su otvorili centri za spasavanje životinja. U Centru za spasavanje primata, posetioci mogu da vide četiri skoro istrebljene vrste langura, gibona i lorija, a većina njih spasena je od lovokradica.
U blizini se nalaze još dva ovakva centra. Jedan se bavi zaštitom ugroženih kornjača, a drugi je za konfiskovane leoparde, cibetke i ljuskavce.
Da bismo videli medvede, morali smo da posetimo Nacionalni park Tam Dao, severno od Hanoja.
U dolini ispod grada nalazi se utočište za medvede koje je tek ponekad otvoreno za posetioce.
Korupcija koja je pogodila vijetnamsku vladu, u kombinaciji sa rastom ekonomije, igra veoma važnu ulogu u nestanku prirodnog habitata ugroženih vrsta.
Ako za prirodno nasleđe ove zemlje ima ikakve nade, onda je ona sadržana u kreativnim grupama za očuvanje poput Obrazovanja za prirodu – Vijetnam. Oni sprovode istraživanja, krivične istrage, ali i neumorno vode političku borbu.
“Svakog dana se budimo i pitamo: ‘Imamo li vremena? Da li ijedna od ovih vrsta ima vremena?’”, kaže Kijen Vu, izvršna direktorka ove organizacije. “Ali ako se ne budemo borili, definitivno smo izgubili.”
© 2019 The New York Times
Tagovi
