Autor Ivan Ivačković kaže da je „Panonski admiral“ „knjiga o karijeri jednog velikog pesnika i padu jedne velike zemlje. To je profesionalna biografija Đorđa Balaševića i zbirka ličnih i kolektivnih sećanja. Balašević je bio briljantan hroničar i tumač našeg vremena. Tokom devedesetih godina dvadesetog veka izrastao je u simbol otpora balkanskoj provincijalizaciji i ratu. Ipak, najpre ćemo ga pamtiti kao pesnika intime i ljudskih osećanja, kao pesnika ljubavi. Potpisao je obimnu diskografiju bez slabog albuma, što je retkost i u internacionalnim razmerama.“
Balaševićeva balada „Ne lomite mi bagrenje“ najčešće je doživljavana kao pesma o nasilju nad Srbima na Kosovu. Da li je ona baš o tome?
„Bagrenje“ jeste bilo inspirisano nasiljem kosovskih Albanaca nad Srbima i Crnogorcima, ali pesma je tako pažljivo iznijansirana da je mogla biti otpevana i na albanskom, a da ne izgubi ništa od svoje snage. Balašević ju je pretvorio u univerzalni protest protiv divljaštva. Zahvaljujući njegovoj pesničkoj inteligenciji i daru, „Bagrenje“ je izraslo u nešto veće od pevanja o kosovskoj nesreći. Slika ljubavi – a to je najjača slika u „Bagrenju“ – čini tu pesmu većom od pesničke interpretacije nacionalne tragedije. S druge strane, stihovi o sramoti jednog društva čine da pesma ne bude samo ljubavna. Možda ni sam Balašević nije odmah bio svestan da je „Ne lomite mi bagrenje“ divovska pesma. Čini se da su to drugi shvatili pre njega. Nakon što ju je otpevao u studiju, svi su ostali nemi, niko nije progovorio ni reč. Takva potresenost ljudi koji su s njim bili u studiju jeste najveća pohvala pesmi.
Ceo tekst objavljen je u novom Nedeljniku, koji je na svim kioscima od četvrtka, 23. juna
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs
Tagovi
